Токови историје 2/2019
Јован ЧАВОШКИ
Институт за новију историју Србије
Чекајући Европу у Београду: Југославија и Београдски састанак КЕБС-а 1977–1978.*
Апстракт: Овај чланак се бави историјским дешавањима која су обележила дипломатске припреме, као и сам ток Београдског састанка КЕБС-а, на коме је био јасно промовисан континуитет читаве концепције европске безбедности и сарадње. Осим кроз призму односа Југославије са оба блока у условима детанта који се распадао, ова историјска епизода се анализира и у светлу еволуције југословенске несврстане политике на европском континенту, али и шире, путем интензивне сарадње са неутралним и несврстаним земљама. Чланак се примарно заснива на документима из српских и америчких архива, док је његов циљ да се пружи историјска оцена Београдског састанка.
Кључне речи: КЕБС, Београдски састанак, Југославија, имплементација, детант, блокови, неутралне и несврстане земље, преговори
Резиме
Пошто је 1975. године у Хелсинкију било одлучено да се наредни састанак КЕБС-а одржи у Београду, Југославија је добила огромну политичку одговорност да организује догађај који би или гарантовао будућност целокупног процеса КЕБС-а или би означио његов скорашњи крај. У суштини, Југославија је имала посла са веома напетом међународном ситуацијом, а као домаћин требало да избалансира супротстављене интересе суперсила, паралелно придобивши чврсту подршку европских Н+Н земаља, истовремено промовишући сопствену политичку агенду која се тицала питања безбедности, неповредивости граница и немешања у унутрашње односе земаља. Ово је било време када се детант суперсила већ распадао, док су и Вашингтон и Москва показивали ограничени интерес за континуитет КЕБС-а и његову пуну примену, доводећи тако будућност целокупног процеса под знак питања. Обе стране су показивале више посвећености очувању блоковске кохезије или подривању идеолошких супарника него што су биле одлучне да постигну било какав дипломатски успех у југословенској престоници. Једини политички успех на предстојећем скупу на који су рачунале суперсиле био је онај који би довео до тога да супарник поклекне под снажним дипломатским и пропагандиним притиском. Упркос извесној разочараности у односу на оба блока која је постојала међу Н+Н земљама, југословенски дипломатски напори на Београдском састанку успели су да приведу овај догађај до више-мање задовољавајућег окончања, чиме је континуитет читавог процеса КЕБС-а био загарантован у догледној будућности.
* Рад је настао у оквиру пројекта Срби и Србија у југословенском и међународном контексту: унутрашњи развитак и положај у европској/светској заједници (No. 47027) који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.