Кључне речи: Хрватска православна црква (ХПЦ), Руска православна загранична црква (РЗЦ), Српска православна црква (СПЦ), Независна Држава Хрватска (НДХ), нацистичка Немачка, Други светски рат, геноцид у НДХ

Резиме

Оснивање Хрватске православне цркве представљало је једну од кулминација синергије вишевековних тежњи екстремних хрватских националиста да лише Србе на територији Хрватске националног и верског идентитета и учине их делом хрватског народа и ратне политике нацистичке Немачке на Балкану. За пуну легитимизацију ове установе било је неопходно међународно признање и хрватске власти су се значајно ангажовале у циљу његовог остваривања. Преко дипломатске мреже НДХ, као и незваничних, приватних канала, Загреб је контактирао са практично свим православним црквама из окружења, као и са Васељенском патријаршијом, па чак и Руском православном црквом у СССР-у. У много чему сличан процес одвијао се и у Мађарској, у којој је Хортијев режим настојао да створи мађарску православну цркву, чији је крајњи циљ био мађаризација православног становништва. Нацистичка Немачка је развила прагматичан однос према верским питањима на Балкану и своју политику водила у складу са сопственим ратним интересима: подржала је ХПЦ а у погледу МПЦ држала се уздржано. Српско свештенство и јерархија нису учествовали у оснивању и раду нових црквених организација иако је на њих вршен притисак, те су локалне власти морале да се ослоне на руско емигрантско свештенство. Ни једна ни друга „црква“ нису добиле адекватно канонско признање, али је одређеног облика међуцрквене сарадња са Бугарском и Румунском православном црквом било, посебно када је реч о ХПЦ.