Токови историје 2/2019

Радина ВУЧЕТИЋ
Филозофски факултет
Универзитет у Београду

Америчке стипендије у Југославији 50-их и 60-их година XX векa^[1]

Апстракт: Тема рада су америчке стипендије у Југославији 50-их и 60-их година и њихова улога у америчкој спољној политици, али и у мењању, модернизовању и американизовању југословенског друштва и у формирању југословенске научне и културне елите. Кроз делатност водећих америчких фондација и стипендија (Фордова фондација, Фулбрајтов програм, Leader’s Exchange програм и друге) анализирани су југословенско-амерички односи и место које је Југославија имала у америчкој културној дипломатији.

Резиме

Америчке стипендије у Хладном рату биле су важан део јавне дипломатије САД-а. Југославија је била идеално поље за америчку пропаганду, нарочито после разлаза са Совјетским Савезом, када почиње све више да се окреће Западу. Овај сукоб је отворио врата Америке многим југословенским стипендистима, који су одиграли важну улогу у американизацији Југославије и у прихватању њихових достигнућа, као и америчких вредности у једној социјалистичкој земљи. Од овог вида сарадње корист су имале обе стране: Југославији су била потребна конкретна знања, а Америци да млади и образовани људи из Југославије сазнају што више о америчком начину живота, стандарду и достигнућима. Односи две земље у области културе, науке и образовања су се одвијали на различите начине, што је почело после 1950. успостављањем великог броја програма (уговор о техничкој сарадњи, ИМГ програм, програми за превођење ПЛ-480), од којих је највећи део био посвећен образовању и спонзорисала га је америчка влада и приватне фондације (Фордова, Фулбрајтова, Ајзенхауерова и др.). Поред ових најзначајнијих, годишње је било још око 30 других програма из области просветне и научно-техничке сарадње. Југословенска страна је наглашавала квантитет и квалитет сарадње са Америком, нарочито у другој половини шесздесетих година, када је набројано 50 оваквих програма. Сви они указују на јаке везе Југославије и Америке на пољу науке, образовања, уметности и културе. Захваљујући овим програмима,  Југославија се, квантитативно, нашла у друштву најразвијенијих западних земаља. Чињеница да је највећи број стипендија коришћен за друштвене науке говори о намерама Америке да утиче на југословенску елиту, која ће даље утицати на југословенско јавно мњење и промену друштвене свести. Резултати нису изостали, јер је велики број југословенских научника који је отшао у Америку на неку од стипендија касније оставио значајан траг у политичком, културном, уметничком, научном и друштвеном животу Југославије.