Токови историје 1/2019

Јован ЧАВОШКИ

Чувајући „дух Хелсинкија“: Југославија и континуитет КЕБС-а 1975–1976.

Апстракт: Овај чланак се бави дипломатским дешавањима која су обележила период после доношења Хелсиншког завршног акта, посматраним из угла не само социјалистичке Југославије, која је требало да буде домаћин будућег састанка КЕБС-а, већ и сложених политичких односа који су постојали између два блока у Европи у том периоду. Нарочита пажња је посвећена везама Југославије са групом неутралних и несврстаних земаља које су заједно пружиле значајан допринос остваривању концепта континуитета КЕБС-а. Рад се примарно заснива на документима из српских и америчких архива.

Кључне речи: КЕБС, Југославија, континуитет, имплементација, детант, Београдски састанак, блокови, неутралне и несврстане земље

Резиме

 Доношење Хелсиншког завршног акта августа 1975. године представља кључни политички тренутак у скорашњој историји Европе када је територијални и политички status quo, наслеђен после Другог светског рата, био и законски прихваћен од свих заинтересованих страна: источни и западни блок, неутралне и несврстане земље (Н+Н). Овај важан документ је представљао коначан исход три године сложених преговора између свих ових фактора КЕБС-а, док су његове одредбе, представљене у „три корпе“ које су се односиле на политичка, економска и хуманитарна питања, правно утемељиле постојећу политичку структуру на континенту. Међутим, чим се самит у Хелсинкију завршио, заинтересованост блоковских фактора да промовишу пуну примену и континуитет КЕБС-а почела је да јењава или је била мотивисана прагматичном посвећеношћу само одређеним областима које су могле бити од извесне политичке користи за оба блока (људска права за Запад, економска и технолошка сарадња за Исток). После самита у Хелсинкију Југославија је била принуђена да покрене нови круг интензивног дијалога са оба блока који је требало да поново подстакне њихово интересовање за КЕБС, на тај начин придобивши њихову конструктивну, иако ограничену подршку за предстојећи Београдски састанак. У овом подухвату званични Београд је такође успео да добије снажну подршку од Н+Н групе, али без сврставања на страну било које од суперсила, што је коначно омогућило свим учесницима да отпочну са припремама за нови круг преговора око КЕБС-а, који је требало ускоро да се одрже у југословенској престоници.