Токови историје 3/2018
Петар Драгишић
Операција Феникс у Југославији у лето 1972. године и југословенско-аустријски односи
Апстракт: У чланку се анализира операција Хрватског револуцинарног братства у Југославији у лето 1972, као и утицај ове афере на југословенско-аустријске односе. Чланак се фокусура кључне аспекте акције ХРБ-а у Југославији и њене последице на односе између Београда и Беча. Рад је заснован на архивским изворима и југословенским новинским извештајима.
Кључне речи: Аустрија, Југославија, хрватска емиграција, 1972, Хрватско револуционарно братство
Шездесетих и седамдесетих година социјалистичка Југославија је била суочена са више изазова. Неуспех привредне реформе, студенска побуна 1968. и јачање центрифугалних тенденција уздрмали су темеље друштва показујући озбиљне слабости југословенске федерације. Кризу је додатно појачавало деловање екстремних емигрантских група против Југославије и њеног режима, при чему је нејекстремније било деловање хрватске политичке емиграције, чија је најрадикалнија организација било Хрватско револуционарно братство (ХРБ). Према доступним југословенским и иностраним изворима, ова организација је још током шездесетих година започела свој мали рат против Југославије. Њен modus operandi укључивао је, пре свега, покушаје илегалних упада у Југославију у циљу спровођења субверзивних акција и нападе на југословенска дипломатска представништва у иностранству.
Упад групе ХРБ-а у Југославију у лето 1972. представљао је до тада најозбиљнију и најопаснију акцију екстремног дела хрватске политичке емиграције против Југославије и њеног режима. Размере ове операције узнемириле су режим, који се у лето те године, уз приличне тешкоће, обрачунао са групом од 19 убачених наоружаних хрватских емиграната. Разбијање ове групе у Западној Босни није, међутим, означило и крај афере Феникс. У недељама и месецима који су уследили власти су анализирале ову акцију ХРБ-а и њену позадину, при чему се трагало и за евентуалним спољним подстицајима упада деветнаесторице у Југославију. Тако ће афера Феникс бити подигнута на високи дипломатски ниво.
Како је југословенски режим подозревао да иза акције ХРБ стоје одређени кругови на Западу, Београд је упутио серију дипломатских протеста државама у којима су егзистирале јаке заједнице хрватске политичке емиграције. Југословенски протести нису мимоишли ни Аустрију, са чије територије се група ХРБ-а и убацила у Југославију. Југословенске власти су у контактима са aустријским званичницима отуда у више наврата критиковале однос Беча према тамошњој екстремној хрватској емиграцији, тражећи енергичније ангажовање Аустрије на онемогућавању деловања радикалних антијугословенских емиграната. Ова тема се налазила и на дневном реду два састанка југословенског лидера Јосипа Броза Тита са аустријским председником Францом Јонасом, вођена у Југославији септембра 1972. године. Акција ХРБ-а у Југославији тако ће додатно угрозити односе Југославије и Аустрије, који су већ били пољуљани спором две државе око статуса словеначке мањине у Аустрији.