Токови историје 3/2018
Љубодраг Димић
Алојзије Степинац питомац Папског завода Германикум (1924–1931)
Апстракт: Седмогодишњи боравак у Папском заводу Германикум (1924–1931) имао је велики утицај на идеолошко-верско сазревање Алојзија Степинца. Школовање у овој установи коју су водили језуити одвијало се у условима појачане клерикализације хрватског друштва и сукоба Католичке цркве и југословенске државе.
Кључне речи: Алојзије Степинац, Папски завод Германикум, Римокатоличка црква, језуити
Collegium Germanicum је био папски, језуитски завод за свештеничко васпитање и образовање у Риму. На њему је Алојзије Степинац провео седам година (1924–1931) и стекао два доктората – из теологије и филозофије. У Рим је кренуо испуњен акумулираним незадовољством које су бискупи и клерикалци имали према југословенској држави, а из њега се вратио као непријатељ те државе. Године његовог школовања обележило је незадовољство Римокатоличке цркве југословенском државом, која није желела да црква задржи своје место у школском систему и да и даље утиче на образовање младих нараштаја. Односе цркве и државе су обележили и мукотрпни преговори око конкордата. Вести о сукобима цркве и државе су долазиле до Степинца и доприносиле његовом неповерењу у државу. Учење римских папа и „отаца исусоваца“ током школовања у Германикуму формирала су у њему одбојност према либерализму, масонству, православљу, социјализму и комунизму. Образован је у духу беспоговорне потчињености Риму и поштовања ауторитета. Осим Степинца, питомци Германикума су били и други утицајни представници Католичке цркве у Југославији. Све њих повезивала је групна свест и „заједнички дух“ Германикума, међусобна повезаност, традиција, али и обавеза међусобног комуницирања и информисања („кореспонденција“). У питању је било својеврсно језгро савеза католичке елите, чврстим везама повезано са Римом и спремно да беспоговорно изврши сваки налог који од језуита добије.