Устаљени обрасци наслеђивања на селу у Србији у овом раду су сагледани из перспективе друштвеног положаја жене и манифестација њене подређености у наследним односима кроз време. У тексту је приказан начин на који је Српски грађански законик регулисао положај жене у наслеђивању, као и социјалистичко законодавство којим је изједначен наследноправни положај жена и мушкараца. Уз документацију и законску регулативу, рад се наслања и на резултате истраживања наследних односа и обичаја у наслеђивању спроведених у различитим деловима Србије. У његовом фокусу су ограничења жена у наслеђивању заоставштине од родитеља у свакодневици сеоског живота..