У раду је истраживан један важан сегмент југословенске пропаганде у немачком говорном подручју, анализом сарадње са „Телеграфен унионом“ и односа са појединим личностима које су биле директни учесници или посредници. Чланак је заснован на релевантној домаћој и
страној историографској литератури и необјављеној архивској грађи похрањеној у архивима у Београду.