У раду су анализиране специфичне одреднице Конференције лидера несврстаних земаља у Алжиру, које су тај скуп чиниле јединственим и различитим у односу на све до тада одржане самите ових земаља. На том скупу дефинитивно је окончан процес стварања институционалних механизама сарадње несврстаних земаља и разрешена дилема око критерија за пријем у Покрет несврстаности нових чланица. Одлука о покретању иницијативе у ОУН-у за успостављање новог међународног економског поретка и подршка учесника самита земљама извозницама нафте да тај енергент користе као оружје у конфронтацији са индустријски развијеним западним државама – представљале су увод у опасно заоштравање конфронтације Север–Југ и ескалацију енергетске, а потом и опште монетарне и економске кризе.