Апстракт: Остварење планова Трећег рајха о освајању „животног простора“ на истоку Европе и велика зависност немачке ратне привреде од увоза нафте и деривата, после увођења поморске блокаде, довели су у средиште занимања једине расположиве изворе ове стратешке сировине, који су се налазили на европском југоистоку. Румунска нафта, отварање налазишта у Мађарској и у много мањој мери у другим суседним земљама, преузимање власништва и контроле над нафтним компанијама које су до рата биле у власништву западних држава и САД-а, наметање ексклузивног права за преузимање огромних количина нафте за немачке војне потребе, организација транспорта, спречавање саботажа, поправка рафинерија после савезничких бомбардовања – нека су од питања која се разматрају у тексту. Пажња је посвећена и улози Хермана Нојбахера, немачког специјалног опуномоћеника за привреду.