Проблематика неизрецивости Холокауста покреће низ питања: репрезентације, сећања, сведочења, али и питање празнине, немогућности, неприказивости и трауме. Осим ових, овај рад покреће и сродна питања неизразивости женске позиције у фалогоцентричној култури, чинећи то на примеру конкретне анализе позиције жена у Холокаусту. Женски субјект није само игнорисан, изостављен или, уколико се он у текстовима о Холокаусту и појављује, (стерео)типизован, он је осуђен на немоћ и неизговоривост, управо као и Холокауст сам, бивајући тако место културне и цивилизацијске трауме – место које зове на константну нужност говора о њему.

Холокауст, женски субјект, неизговоривост, непредстављивост, траума