Аутор у раду доноси податке о присилном исељавању Срба из Загреба 1941. године. На темељу изворног архивског градива и релевантне литературе аутор је обрадио три вала прогона Срба из Загреба која су се одвијала у српњу 1941. У прва два вала из Загреба је протјерано 261, односно 80 особа. Срби који су ухапшени у прва два вала протјерани су директно у Србију, док су Срби из трећег вала прво депортирани у логор Цапраг, а потом из њега, њих 343, у Србију. Уз оне који су појединачно иселили укупан поименични попис протјераних може обухватити 951 особу. Један мањи број Срба успио је путем молби изаћи из логора у Цапрагу. Евидентно је да тај попис није потпун и да је прогнаних у сваком случају било више. Што се српске имовине тиче, из докумената је видљиво да је она била великим дијелом подржављена, али да су поједнци, уз помоћ пријатељских и пословних веза, успијевали задржати своју имовину. Размјере подржављења те имовине није у потпуности могуће утврдити, али ако је вјеровати статистикама које су провеле државне власти, чини се да је најмање 95 српских подузећа и 86 српских зграда у Загребу било подржављено.

 Други свјетски рат, 1941, Срби, Независна Држава Хрватска, Загреб, концентрациони логори