Апстракт: У чланку се анализирају дела Чујте Срби! (1928) Рудолфа Арчибалда Рајса и Црногорски човјек (1934) Герхарда Геземана као примери међуратног реакционарног модернизма. У њиховом „увезеном“ антимодернизму (који је делимично почивао и на наслеђу домицилних идеја словенофила и раних социјалиста), балканске традиције су преосмишљене као потенцијални извор регенерације европског социо-политичког система. Ослањајући се на неоромантичарске идеализације фолклора и ескапистичке фасцинације егзотичним друштвима, ове две ревитализације карактеролошких студија истовремено задржавају многе одлике модернистичког дискурса. Иако Рајс и Геземан деконструишу претходно доминантну слику историјског напретка као еквивалентног европеизацији Србије и Црне Горе, они истовремено конструишу статичну слику српско-црногорског друштва неспособног да еволуира од својих предмодерних корена.

Кључне речи: Арчибалд Рајс, Герхард Геземан, Чујте Срби!, Црногорски човјек, антимодернизам, светосавље, модерност, реакционарни модернизам