Апстракт: Централна питања у југословенско-бугарским односима током међуратног периода били су тзв. Македонско питање и субверзивни рад ВМРО. Од почетка двадесетих година, југословенска спољна политика је обухватала и систематску акцију против бугарске пропаганде и организација у Северној Америци које су биле подређене ВМРО. Југословенска дипломатско-конзуларна служба је имала искуства са пропагандним активностима Бугарске, али је морала да пронађе нове методе, применљиве у друштвима Сједињених Америчких Држава и Канаде, јер су у те две државе живеле бројни македонски исељеници. Мисија Константина Тодорова је имала велики значај у дефинисању засебне северноамеричке стратегије за сузбијање антидржавног рада пробугарски оријентисаних Македонаца.

Кључне речи: пропаганда, емиграција, југословенско-бугарски односи, Македонско питање, ВМРО