Апстракт: Рад представља покушај да се, полазећи од ширег контекста обликовања школе као етатизоване институције у време стварања националних држава, односно модерне српске државе у 19. веку, у првим годинама после Другог светског рата прикаже механизам прихватања „старог“ учитељског кадра тј. учитеља који су професионално искуство стекли у периоду Краљевне Југославије. Значајан део рада биће посвећен односу нове комунистичке власти према учитељима који су дипломе стекли у окупираној Србији и учитељима који су по окончању рата добили „негативне карактеристике“, што је било у директној вези са њиховим „држањем“ током рата и блискошћу са одређеним колаборационистичким војним формацијама или покретима.

Кључне речи: учитељ/учитељица, основна школа, национална држава, Краљевина Југославија, влада Милана Недића, Други светски рат, комунистичка власт, Министарство просвете НР Србије, четници, љотићевци