Апстракт: Tоком седамдесетих година 20. века у Југославији je још било примера нетрпељивости према дугокосим младићима. Док су државни и партијски врх и омладинска организација са симпатијама гледали на рокенрол као вид културе младих који се не коси са социјализмом, у појединим деловима средњег друштвеног слоја било је, у складу с тим полугама моћи, кажњавања и насиља над дугокосим младићима. Посебно пада у очи да се то дешава у време златне деценије југословенског рокенрола.

Кључне речи: Југославија, рокенрол, дуге косе, омладинска култура, социјализам, нетрпељивост

Резиме: На основу југословенске омладинске, политичке, забавне и музичке штампе која је излазила током седамдесетих година 20. века, уочавају се несагласја у друштву према младићима који су носили дуге косе. Посебно је на страну дугокосих младића стала Младост, службено гласило Савеза омладине Југославије (од новембра 1974. службено гласило Савеза социјалистичке омладине Југославије). Државни и партијски врх су такође подржавали нове омладинске вредности које се нису косиле са социјализмом. У том смислу дуга коса није схватана као проблем. Ипак, поједини средњи друштвени слојеви који су на свом нивоу имали полуге моћи, негативно су гледали на дугокосе младиће. Стога су према дугокосим мушкарцима примењивали казне и силу, како у административном (бирократском) тако и у физичком смислу. Оправдање за такво насиље налазили су у повезивању дугих коса с дрогом, неморалом и непристојношћу, а на крају и са асоцијацијом на идеолошке и војне непријатеље – дугокосе четнике.