Апстракт: Овај чланак разматра промене југословенских виђења реформистичких политика које су француски комунисти прво усвојили, а затим напустили током политичке кризе седамдесетих година 20. века. Поред тога, он истражује развој односа између Савеза комуниста Југославије и Француске комунистичке партије, као и бројне факторе који су могли утицати на процес током којег су, за нешто мање од две деценије, ти односи еволуирали од стања готово сталног сукоба ка стању срдачне сарадње. Чланак се првенствено заснива на анализи југословенских архивских извора и до сада објављеној научној литератури из различитих области друштвених и хуманистичких наука.

Кључне речи: Савез комуниста Југославије, Комунистичка партија Француске, криза државе благостања, детант, еврокомунизам, Јосип Броз Тито, Жорж Марше

Резиме: Обнова сарадње између Савеза Комуниста Југославије и Комунистичке партије Француске током касних педесетих година прошлог века била је праћена дугим и турбулентним периодом у развоју односа између двеју партија. Овај период обележили су чести сукоби око идеолошких разлика и ставова о утицају који је совјетска партија вршила на комунистичке партије Западног блока. Након бурних догађаја с краја шездесетих и почетком политичке кризе седамдесетих година, Француска комунистичка партија је почела постепено да прихвата реформистичке политике и да дефинише нову, еврокомунистичку идеологију. Иако су многи савременици тврдили да француска партија никада заиста није постала еврокомунистичка партија, споре и ограничене реформе које су спровели француски комунисти отвориле су врата за до тада невиђену експанзију сарадње француске и југословенске партије. Југословенски комунисти су стварали различите форме финансијске помоћи и улагали свој међународни утицај у напоре да француским реформистима олакшају терет удаљавања од совјетске партије, као и да подстакну даље реформе унутар Комунистичке партије Француске. Међутим, југословенска партија је одбила да престане са ширењем тих истих политика и да се одрекне праксе сталног унапређивања сарадње са Комунистичком партијом Француске чак и након што је генерални секретар француске партије Жорж Марше отворено напустио реформистички курс. Крајем деценије, ставови југословенских комуниста према реформистичким трендовима на европској крајњој левици почели су постепено да се мењају. Суочавајући се са новим унутрашњим околностима и променама геополитичке ситуације, Савез комуниста Југославије је доживео велике унутрашње промене које су утицале на развој партијске идеологије. Крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година, Савез комуниста остаје једна од последњих партија крајње левице изван Источног блока које су подржавале напоре Маршеа и његових сарадника у настојању да врате исте праксе које су претходиле еврокомунистичкој епохи, а које су југословенски комунисти раније критиковали. На крају, стари ривали из времена великих расцепа на крајњој европској левици коначно су пронашли заједнички језик у борби против истих реформистичких тенденција које су некада подржавали.