Апстракт: На основу примарних извора, релевантне литерaтуре и штампе анализира се делатност Руја Рибеира Коута, једног од страних дипломатских представника са најдужим стажом у српској и југословенској престоници. Коуто је посматран кроз призму његових односа са југословенском дипломатијом током више од деценије и по његовог боравка и рада у Београду. На крају чланка даје се кратак осврт на однос литерарних кругова у Југославији према Коуту као књижевнику.

Кључне речи: Руи Рибеиро Коуто, Бразил, Југославија, дипломатија, Хладни рат

Резиме: Руи Рибеиро Коуто, бразилски адвокат, писац и дипломата, рођен је 1898. у Сантосу. Сама чињеница да је био представник Бразила у Београду шеснаест година вредна је пажње. У историји српске и југословенске државе то је био један од дужих, ако не и најдужи мандат једног страног дипломате. Током тог периода није могуће игнорисати његов допринос развоју југословенско-бразилских односа, не само политичких, већ и оних у областима економије и културе. Својим деловањем Коуто је помагао владама двеју земаља да се боље разумеју, као и њиховим грађанима. Током наведеног периода сарађивао је са бројним југословенским дипломатама и није се либио да јавно изнесе своје мишљење. Кршио је дипломатски протокол када је сматрао да је важно да југословенским саговорницима стави до знања поруке које је желео да упути. Оне о недостатку слободе у Југославији, о мешању партије и државе у све области друштва, о недостатку ентузијазма код југословенске омладине посебно су погађале режим. То је у више наврата изазивало незадовољство југословенске дипломатије, па се индиректно тражило и његово повлачење. Та жеља се није остварила. Коуто је успео да властима у Бразилу, али и америчким дипломатама, остави утисак да је добар познавалац прилика у Југославији, да се његово мишљење слуша, чак и да је Јосип Броз Тито његов лични пријатељ, па и да га често позива на саветовање. У томе вероватно и лежи одговор на питање везано за разлог његове дуговечности као дипломатског представника Бразила у Београду. Његов неспорни углед као књижевника, бразилског и португалског академика, додатно је снажио његову позицију, као и позицију доајена дипломатског кора коју је имао дуги низ година. Он је био уважаван од стране других посланика и амбасадора, поготово оних из Латинске Америке.