Апстракт: Присилни смештај за јеврејске избеглице био је институција интернације коорганизована између државних органа Краљевине Југославије и јеврејских установа зарад збрињавања све већег броја јеврејских избеглица које су пристизале у земљу од пролећа 1940. до окупације земље од стране сила Осовине у априлу 1941. године. Овај чланак посматра присилни смештај у ширем контексту праксе интернације за политичке противнике и друге непожељне групе у Краљевини Југослави ји. Чланак прво даје осврт на развој политике према јеврејским избеглицама у југословенској држави у току целог међуратног периода, а затим се, на основу извора Савеза јеврејских општи на Југославије и Кабинета бана Бановине Хрватске фокусира на примере присилног смештаја и његово функционисање.

Кључне речи: присилни смештај, јеврејске избеглице, Бановина Хрватска, интернација, Краљевина Југославија

Резиме: Овај чланак анализира институцију присилног смештаја за јеврејске избеглице у Краљевини Југославији од пролећа 1940. до окупације земље у априлу 1941. године. Полази од тезе да присилни смештај није представљао само хуманитарну меру збрињавања избеглица већ специфичан облик интернације који је произашао из ширег система политичке контроле и административног искључивања појединаца и група сматраних проблематичним у међуратној Југославији. У раду се најпре прати развој политике Краљевине Југославије према јеврејским избеглицама и Јеврејима без држављанства током целог међуратног периода. Пораст броја избеглица услед нацистичких прогона, рестриктивно законодавство о држављанству, строжа контрола граница и све интензивнији административни надзор довели су до тога да се и избеглице и бројни дугогодишњи јеврејски резиденти без југословенског држављанства нађу у све несигурнијем правном положају. У том контексту, чланак анализира настанак и функционисање присилног смештаја, који су заједнички организовали државни органи и јеврејске установе. Избеглице су упућиване у мања места и бање, претежно на подручју Бановине Хрватске, где су живеле под полицијским надзором и нису могле да напусте место боравка без одобрења власти. На основу архивске грађе Бановине Хрватске и Савеза јеврејских општина Југославије реконструишу се преговори о успостављању ове институције и њено свакодневно функционисање. Смештајући присилни смештај у шири европски контекст политичке интернације, чланак показује да је Краљевина Југославија постојећи механизам намењен политичким противницима прилагодила контроли јеврејских избеглица, чиме су мере уведене као изузетак постепе но постале део уобичајене државне праксе.