Токови историје 1/2019

Милана ЖИВАНОВИЋ

Улога команде Црвене армије у подизању гробних места совјетских војника у Србији

Апстракт: У раду се на основу грађе из руских и српских архива, послератне штампе и литературе, анализира учешће команде Црвене армије у меморијалном градитељству – изградњи споменика, спомен-обележја и гробаља совјетских бораца настрадалих на територији Србије, као и у погребним ритуалима у периоду од јесени 1944. до краја 1945. године. Указује се на важност совјетског фактора у комеморативној пракси убрзо по завршетку војних операција.

Кључне речи: совјетска команда, Црвена армија, гробни комплекс, Србија

Резиме

Од тренутка када су војне операције у Србији завршене, становништво, нова власт и нарочито совјетска војна команда су почели да сахрањују и убрзо затим да подижу споменике и спомен-обележја посвећена палим совјетским војницима. Постављање великог броја гробних комплекса од 1944. до краја 1945. године било је последица неколико фактора – совјетских губитака током Другог светског рата, низа акција које су предузели локално становништво, представници локалне власти и њихови саборци с циљем обележавања гробова и места на којима су пали борци били сахрањени, као и политичке оријентације Демократске Федеративне Југославије. Улога команде Црвене армије у овим акцијама је подразумевала сарадњу са југословенским властима, руковођење и иницирање градњом тих споменика, подизање гробаља и преношење тела погинулих на територији Мађарске у Југославију. У овом случају, најважнији су били политички, идеолошки и ритуални аспекти – жеља да се истакне улога совјетске армије у победи над нацизмом и ширење њене идеологије у том делу Европе. Подизани комплекси су представљали доказе совјетског утицаја у источноевропским земљама, а пракса која је спровођена у Србији није се разликовала од оне у другим државама у том делу Европе.