Рад анализира узроке појачане државне репресије у СФРЈ и Србији почетком осамдесетих, након смрти Јосипа Броза Тита. Посебно се акцентује ,,процес шесторици" тзв. ,,Слободног универзитета" као парадигма одумирања идеолошко-политичких суђења у новој атмосфери, уздрманих идеолошких темеља на глобалном нивоу, ослобођеног јавног мњења и огромних економских и политичких проблема који су се назирали. Ово суђење, као и ранији процес Гојку Ђогу представљају пример безуспешног покушаја партије и државе да поврате ауторитет и дисциплинују критичку интелигенцију и јавно мњење. Наместо да застраше, процеси су у новом друштвеном контексту даље водили у преиспитивања и отпор наметнутом једноумљу утирући пут ка вишестраначју.

 политичка репресија, комунизам, суђења, СФРЈ, Слободни универзитет