Фокусирање на тему урбане безбедности, као једног од основних квалитета живота у граду, неминовно води до детаљнијег истраживања како се у градским срединама осећају жене као корисници јавних простора, те како су и када феминистичке науке и покрети извршили утицај на релевантну теорију и праксу. Чинећи значајан део популације, жене су, посебно у градовима, оствариле право на слободу и простор, у смислу своје мобилности, образовања, рада, слободног времена и забаве, али се још увек сматрају изложенима, искљученима или угроженима када су у питању поједини делови или елементи града. Много пре него што се струка заинтересовала за овај проблем, феминистичке студије су указале на њега, те покренуле одређене акције које су касније широко прихваћене. Рад комбинује мултидисциплинарна сазнања, бави се темама личног осећаја безбедности, важности јавних простора у урбаним окружењима, начином њиховог коришћења, страхом и другим негативним последицама, а посебно се фокусира на закључке који су резултат истраживања у оквиру урбане популације женског пола као посебно рањиве категорије. На крају су дате неке основне препоруке за повећање степена безбедности у јавним градским просторима, које могу да допринесу њиховом адекватном и учесталијем коришћењу.

 жена, феминизам, урбана безбедност, страх, јавни простори, Београд