Токови историје 2/2014

Др Борис МИЛОСАВЉЕВИЋ

СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ – ИСТОРИОГРАФИЈА И МЕТОДОЛОГИЈА


Апстракт:

У раду се разматрају схватања Слободана Јовановића о историографији и анализира његов метод проучавања и писања историје. Анализира се објективност тумачења, веродостојност историјских извора и важност личног искуства писца историје. Јовановићеве оцене историографских школа (немачке, француске, енглеске, америчке) и метода које су усвајали и примењивали познати српски писци историје указују на његова историографска гледишта. Пошто је утицај марксизма на западну и источну историографију и данас необично велики, од посебне је важности Јовановићева критичка анализа марксизма. Закључује да је неодрживо, због великог упрошћавања, марксистичко тумачење историје као борбе две економске класе и редуковање сложеног и разноврсног друштвеног живота на економске односе (критика економског монизма). Могу се уочити додирне тачке између његовог писања социолошке историје и школе Анала. У раду се анализира Јовановићево схватање историје као историје државе. Нарочито је важано тематизовање питања свести о сопственим предрасудама, а њих историчар не би смео да учитава у записе које тумачи. Јовановић улази у најтемељнија питања теорије тумачења, теорије историје и филозофије историографије.


Кључне речи:

историографија, методологија, социологија, објективизам, предрасуде, просветитељство, херменеутика





Nazad