У раду су приказана настојања неколицине еминентних српских историчара, сарадника на Српском цивилном/културном плану, предузета за време окупације у Другом светском рату, у циљу постављања основа за институционално унапређење историјске науке и планско објављивање најважнијих историографских дела. Између редова чисто научног карактера могуће је уочити и једно шире друштвено и национално ангажовање аутора, у циљу очувања српског националног идентитета и историјског права које су нацисти угрозили својом окупационом политиком.