Српски народ и Српска православна црква доживели су страховит погром на простору Независне Државе Хрватске током Другог светског рата. Од злочина нису били поштеђени ни вековима стари српски манастири ни мошти српских светитеља, који су оскрнављени и уништени. У фокусу овог чланка представљена је мисија проф. др Радослава Грујића да спаси од уништења и у Србију пренесе мошти српских светаца цара Уроша, кнеза Лазара и деспота Стефана Штиљановића. Иако овај догађај није непознат српској историографији, у овом чланку ће по први пут бити интегрално објављен извештај о преносу моштију проф. др Грујића Министарству просвете и вера, и анализирана рецепција тог догађаја у јавности и штампи под окупацијом.