Разрешавање грчко-југословенских разлика путем потписивања Протокола у Београду у октобру 1928, као увод у озваничавање грчко-југословенског пријатељства склапањем "Споразума о Пријатељству, Измирењу и Арбитражи" од 27. марта 1929, представљало је преломну тачку у односима (Крлајевине СХС) Југославије и Грчке у хронолошким оквирима последње владе грчког премијера Елефтериоса Венизелоса.

Потписивање наведених дипломатских протокола утицало је на развој догадјаја у простору југоисточне Европе, а поновно оживљавање интензивних дипломатских односа измедју Краљевине СХС и Грчке дало је подстрек једном општем балканском споразуму у наступајућем периоду. Приказ и анализа процедуре потписивања Протокола из октобра 1928. посебно упућују на значај политичких потеза грчког премијера Венизелоса и његово противљење колективном балканском споразуму на рачун склапања билатералних уговора, као и на промену његове спољне политике после приближавања Италији.