APSTRAKT: U ovom radu analizira se oblikovanje (srednjo)evropskog svetonazora u zbirkama eseja Sablast kruži Evropom Ervina Šinka (Ervin Sinkó) i Srednja Evropa ‒ mit ili stvarnost i drugi eseji Mila Dora kao odgovor na simultani uticaj nasleđa (post)imperijalne prošlosti, internacionalističke ideologije komunističkog pokreta i humanističkog opredeljenja, koji predstavljaju bitna biografska obeležja i uporišta političke i društvene refleksije kod oba autora, premda s jasnim razlikama u pozicioniranju svake od ovih značajki unutar njihovih vrednosno-poetičkih hijerarhija. Cilj rada je da ispita kako se preklapanje ličnog i političkog plana u generacijski obeleženim iskustvima egzila i emigracije očituje u politizaciji i poetizaciji nasleđa evropskog humanizma.

KLjUČNE REČI: Ervin Šinko, Milo Dor, Srednja Evropa, emigracija, imperijalizam, egzil, evropska književnost

REZIME: U ovom radu analizira se odnos političke i književne imaginacije u zbirkama eseja Sablast kruži Evropom jugoslovenskog književnika mađarskog porekla Ervina Šinka i Srednja Evropa: mit ili stvarnost? Mila Dora, austrijskog književnika srpskog porekla. „Patriotski kosmopolitizam” prepoznaje se kao osoben poetičko-politički stav koji ove autore izdvaja među mnogima književnicima koji su pisali o (srednjo)evropskim temama. Njihove eseje povezuju teme koje se tiču kako ideje duhovne jedinstvenosti evropskog prostora u vidu univerzalnog humanizma, tako i mogućnosti izgradnje slobodnih i demokratskih zajednica u svetlu iskustva „propalih carstava”, kao metafore političkih sistema čija su obećanja bila veća od konkretnih učinaka ‒ Sovjetskog Saveza i Habzburške monarhije. U radu se zatim ispituje kako su iskustvo egzila, pronalazak nove domovine i pitanje evropskog humanizma povezani u opusu ova dva književnika. Šinkova zbirka eseja osmišljena je kao niz polemičkih tekstova sa antidemokratskim i antiradničkim praksama u Sovjetskom Savezu u svetlu raskida Tito‒Staljin. Jedan od rezultata takve polemičke pozicije, u Šinkovom slučaju, bila je i gotovo potpuna idealizacija jugoslovenskog društva. Na sličan način, Milo Dor idealizuje lingvističku i etničku ravnopravnost Austrougarske kao njenu differentia specifica. U radu se ukazuje na sličnosti u mehanizmima idealizacije, koji su, pre svega, vezani za privrženost oba autora tradiciji evropskog humanizma, ali i na neke od ključnih razlika. Naime, dok je u slučaju Mila Dora reč o svesnoj utopijskoj projekciji, kao simptomu trajnog podvajanja između književnika i njegove sredine, Šinkova idealizacija povezana je sa specifičnostima istorijskog trenutka, u kome su i njegov autorski ugled i međunarodni kredibilitet Jugoslavije, kao njegove izabrane domovine, na vrhuncu.