APSTRAKT: Rad istražuje jugoslovensku spoljnotrgovinsku mrežu u Italiji tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, sa fokusom na institucionalni i organizacioni okvir u kojem se odvijala trgovina. Cilj rada je da se ispita na koji su način državne institucije, inostrane ispostave i privredna preduzeća međusobno sarađivali u praksi, kao i u kojoj meri su uspeli da izgrade koherentan sistem saradnje. Posebna pažnja posvećena je sukobima između proizvodnih i posredničkih preduzeća, ulozi konzulata i ambasade, kao i efektima privrednih reformi, poput uvođenja osnovnih organizacija udruženog rada (OOUR). Analiza se zasniva na arhivskoj građi iz Arhiva Jugoslavije, konzularnoj prepisci i internim izveštajima jugoslovenskih institucija koje su delovale u Italiji.
KLjUČNE REČI: socijalistička Jugoslavija, međunarodna trgovina, Italija, istorija posle 1945. godine, ekonomska istorija, trgovinska mreža
REZIME: Tokom 1960-ih i 1970-ih godina, jugoslovensku spoljnotrgovinsku mrežu u Italiji karakterisale su slaba institucionalna povezanost, ograničena koordinacija i dugotrajne strukturne slabosti. Uprkos pokušajima da se mreža učini funkcionalnijom, pre svega kroz inicijative poput Saceta, trgovinski sistem ostao je nedovoljno integrisan i operativno neusklađen. Nedostatak komunikacije između saveznih organa u Beogradu i jugoslovenskih predstavništava u Italiji, kao i izostanak stabilnog strateškog planiranja, otvorili su prostor za kratkoročne interese i oportunističke prakse. Institucionalne reforme, poput uvođenja Osnovnih organizacija udruženog rada (OOUR), nisu uspele da reše ove probleme, a u nekim slučajevima su ih dodatno produbile. Situaciju su dodatno otežavali različiti prioriteti između proizvodnih i posredničkih preduzeća, konkurencija među njima i nejasan odnos nadležnosti između centralnih ustanova i njihovih ispostava u inostranstvu. Problemi u logistici, neusaglašene cene i loše postavljeni podsticaji doveli su do propuštenih trgovinskih prilika i nestabilnosti u poslovanju. Uprkos značajnom obimu aktivnosti, jugoslovenska trgovinska mreža u Italiji ostala je ranjiva, nepredvidiva i bez dugoročne stabilnosti. To je oslabilo njenu poziciju na zapadnoevropskom tržištu i ograničilo ukupne ekonomske domete.