Apstrakt: Rad je napisan na osnovu građe Arhiva Jugoslavije (fond Kabinet predsednika Republike), prištinskih i beogradskih listova koji su izveštavali o Titovoj poseti Kosovu 1975, materijala partijske provenijencije i relevantne literature. Događaj je važan za razumevanje društveno-ekonomskih i političkih prilika na Kosovu nakon ustavne rekompozicije zemlje 1974. Primetan je kontrast između realnih problema na Kosovu, pre svega onih međunacionalne i ekonomske prirode, i njihovog javnog tretiranja od strane Tita prilikom posete.

Ključne reči: Tito, Jugoslavija, Srbija, Kosovo, socijalizam, Srbi, Albanci

Rezime: Tito je nakon Brionskog plenuma 1966. direktno ili indirektno podržavao etatizaciju Kosova do nivoa formalizovanog ustavnim rešenjima 1974. Naredne godine imao je priliku da se lično uveri u njihovu nefunkcionalnost na političkom i društveno-ekonomskom planu u pokrajini. Možemo opet samo pretpostaviti razloge njegovih učestalijih poseta u postbrionskom periodu, budući da je Kosovo posetio i 1979, nakon čega se i razboleo. Možda je jedan od razloga u činjenici da je Kosovo od 1966. postalo daleko bitniji činilac političkog života u zemlji za razliku od predbrionskog perioda, pa mu je iz tog razloga i posvećivao veću pažnju. Deluje moguće da je poseta imala za cilj da podstakne kosovsko rukovodstvo da, shodno novim ustavnim okvirima, preuzme i veću odgovornost i inicijativu u rešavanju nagomilanih problema. Kada je reč o međunacionalnim odnosima na Kosovu, oni su od strane Tita i kosovskog rukovodstva i pre i tokom posete ocenjivani kao harmonični. Iako to nije odgovaralo realnosti, odlično se uklapalo u dominirajući narativ o bratstvu i jedinstvu. Titovoj poseti nikako ne možemo pripisati širi istorijski značaj, naročito ako je uporedimo sa nekim njegovim angažmanima iz ranijih vremena. To možda i govori da je ostareli predsednik teško izlazio na kraj sa problemima u državi, pa je poslednjih godina života pokušavao i uglavnom uspevao da konzervira trenutno stanje. Njegov optimizam u budućnost Kosova više je, zapravo, demagoške i propagandne prirode, budući da su politički i ekonomski procesi nagoveštavali radikalizaciju prilika. Poseta nije proizvela dublje posledice, jer je pokrajinsko rukovodstvo, pohvaljeno od strane Tita za rad, nastavilo sa ranijom politikom.