Apstrakt: Na osnovu arhivskih izvora, relevantne literature i onovremene dnevne štampe analizira se poseta državnog sekretara za spoljne poslove FNRJ Konstantina Koče Popovića državama Latinske Amerike – Brazilu, Čileu, Boliviji i Meksiku maja 1962. godine. Boravak Popovića u pomenutim državama posmatra se kroz kontekst međunarodne situacije u kojoj se početkom šezdesetih godina našla jugoslovenska država, ali i ceo tadašnji svet. U završnom delu rada sagledava se efekat posete i tada potpisanih sporazuma.
Ključne reči: Jugoslavija, Latinska Amerika, diplomatija, Koča Popović, nesvrstanost
Rezime: Poseta državnog sekretara za inostrane poslove Konstantina Koče Popovića Brazilu, Čileu, Boliviji i Meksiku maja 1962. bila je prvi zvanični boravak šefa diplomatije socijalističke Jugoslavije u Latinskoj Americi. Glavni ciljevi posete bili su upoznavanje „iz prve ruke” tih zemalja sa pozicijama jugoslovenskog rukovodstva vezano za brojne međunarodne probleme i jačanje saradnje, kako bilateralne, tako i one na širem planu u sklopu pokreta nesvrstanih. Popović je imao nameru da latinoameričkim državama ponudi zajedničku posvećenost očuvanju mira, potragu za većom samostalnošću, prostor za ubrzani ekonomski razvoj i mogućnost da se napravi značajan napredak u tim oblastima ukoliko se deluje zajedno sa drugim državama u svetu koje se nalaze u sličnoj situaciji. Ograničavajući faktor za neki bitniji rezultat, koga je jugoslovenska strana bila i te kako svesna, bila je velika ekonomska zavisnost država Latinske Amerike od SAD, koje nisu blagonaklono gledale na pokušaj uključivanja zemalja tog prostora u pokret nesvrstanih.
Tokom boravka u Latinskoj Americi Popović se sastao sa predsednicima Brazila, Čilea, Bolivije i Meksika, ministrima spoljnih poslova tih zemalja, kao i brojnim drugim zvaničnicima. Potpisano je niz dokumenata, pre svega na polju naučno-tehničke i kulturne saradnje. Sa Bolivijom je potpisana i konzularna konvencija, prva takva sa jednom latinoameričkom zemljom. Iako su potpisani sporazumi bili više manifestacionog karaktera nego stvarnog značaja, jugoslovenska strana je smatrala da će oni biti osnov za širu saradnju u budućnosti. Poseta Koče Popovića državama Latinske Amerike postavila je osnove za posetu Josipa Broza Tita navedenim državama koja će uslediti godinu dana kasnije.