Apstrakt: Malo dela iz oblasti ekonomske istorije zalazi u književnost, a još ređe se kvalifikuje kao „dečji roman”. Ipak, Putovanje kroz vreme Edvarda Kardelja izdvaja se kao jedinstven doprinos, napisan od strane vodećeg jugoslovenskog komuniste – zapravo, drugog čoveka iza Tita. Uprkos predratnom i posleratnom uspehu, Kardeljeva rana dela, uključujući i ovo, danas su malo poznata i retko proučavana. Da bi prevazišao taj jaz, ovaj članak najpre opisuje Kardeljevo marksističko obrazovanje i slovenačke izdavače dečje literature, osvetljavajući veze između njih. Zatim se analizira sadržaj same knjige, pri čemu se pravi osvrt na Kardeljevo poimanje „progresa”, a potom se razmatra i prijem knjige u Kraljevini Jugoslaviji, kao i njena kratka uloga u posleratnom marksističkom obrazovanju u Jugoslaviji. Na kraju, članak analizira mesto koje ova knjiga zauzima u Kardeljevom opusu.

Ključne reči: dečja književnost, Edvard Kardelj, marksističko obrazovanje, Slovenija, Jugoslavija

Rezime: Postoji veoma malo dela iz ekonomske istorije koja zalaze u sferu književnosti, a kamo li da sebe nazivaju „romanom”. Međutim, to je slučaj sa jedinstvenim delom dečje književnosti pod nazivom Putovanje kroz vreme, danas potpuno zaboravljenim, a ipak presudnim delom jednog od najistaknutijih jugoslovenskih komunista – Edvarda Kardelja. Iako je Kardelj objavio više od 6000 stranica tekstova, i napisao još 6000 stranica neobjavljenih radova, njegov opus danas privlači iznenađujuće malo pažnje, posebno kada je reč o njegovom ranom periodu ili angažmanu u dečjoj književnosti – o čemu u poslednjih nekoliko decenija ne postoji nijedan objavljeni tekst. Cilj ovog članka je da popuni tu prazninu i pruži uvid u Kardeljevo rano angažovanje i pedagoški rad kako bi se osvetlilo okruženje u kome je napisano Putovanje kroz vreme. Zasnovan na arhivskom istraživanju u Arhivu Republike Slovenije u Ljubljani i Arhivu Jugoslavije u Beogradu, članak je podeljen u tri glavna dela. Prvi otkriva Kardeljevo marksističko obrazovanje tokom detinjstva, razvoj dečjih izdavačkih kuća u Sloveniji, poput „Mladinske matice”, kao i njihovu saradnju. Drugi deo analizira samu knjigu, dok treći procenjuje njenu ulogu u Kardeljevom opusu. Budući da je Kardelj bio ključna figura u jugoslovenskom društvu i šire, analiziranje ove knjige i Kardeljevog ranog perioda mogli bi biti dragoceni za buduće istraživače koji se budu bavili pomenutim periodom.