Apstrakt: Zakonodavnom delatnošću jugoslovenske države u vremenu ranog socijalizma afirmisana je ravnopravnost roditelja u pravima i obavezama prema deci. To je u radu argumentovano prikazom zakona koji su pravno regulisali odnose između roditelja i dece, status dece iz razvedenih brakova i dece rođene van braka, te pitanja njihovog izdržavanja. U tekstu se razmatraju problemi vezani za ostvarivanje zakonskog prava na alimentaciju za decu razvedenih roditelja, te vanbračnu decu kroz svakodnevne prakse šezdesetih godina u različitim delovima Jugoslavije.

Ključne reči: alimentacija, razvod braka, vanbračna deca, samohrane majke, sudske prakse

Rezime

Jugoslovenska iskustva svedoče da povoljan pravni okvir nije bio dovoljan da se svoj deci nakon razvoda roditeljskog braka obezbedi redovno izdržavanje od strane roditelja kojem nakon odluke suda dete nije bilo dodeljeno, ali koji je srazmerno mogućnostima imao zakonsku obavezu plaćanja alimentacije. Pozicija dece rođene van braka bila je još nepovoljnija, jer je usled niskog priznavanja očinstva obezbeđivanje izdržavanja za decu bilo još teže. Različita istraživanja i ankete iz šezdesetih godina otkrivaju da većina roditelja, najčešće očeva, nije plaćala alimentaciju za svoju decu, ili ju je isplaćivala povremeno i neredovno. Pokušaji očeva da nakon razvoda braka na sve moguće načine izbegnu obavezu izdržavanja dece nisu bili retkost. Mnoge žene nakon razvoda nisu tražile alimentaciju za svoju decu, a neke nisu ni poznavale prava koja su im zakonski pripadala. Sa druge strane, sankcije predviđene zakonom za lica koja nisu davala izdržavanje, bile su u praksi retko primenjivane. Nedovoljna saradnja sudova i centara za socijalni rad u sudskim postupcima, dugo trajanje parničkih postupaka oko izdržavanja dece još više su komplikovali postojeće stanje. Sudski određene alimentacije često su pokrivale samo manji deo novčanih sredstava potrebnih za izdržavanja deteta.