Apstrakt: Privreda i bankarski sektor Jugoslavije pretrpeli su značajne promene usled ustavnih amandmana donetih krajem šezdesetih godina, koji su komercijalne banke redefinisali kao univerzalne finansijske institucije. Ove promene su takođe dovele do stvaranja sistema narodnih banaka u svakoj republici i pokrajini, čime su značajno smanjene ingerencije Narodne banke Jugoslavije. Ustav iz 1974. godine učvrstio je ove reforme i promovisao koncept „dogovorne ekonomije“. Sa rastućom autonomijom nacionalnih banaka, moć Narodne banke u oblasti monetarne politike je slabila. Upravo u to vreme, posebnu ulogu dobija Udruženje banaka Jugoslavije koje kroz svoj bilten, a kasnije i stručni časopis, prati ključne promene u bankarskom sektoru. Analizom časopisa Jugoslovensko bankarstvo po prvi put dobijamo precizniju sliku navedenih promena, kao i onih iz perioda transformacija banaka u akcionarska društva krajem osamdesetih godina 20. veka.

Ključne reči: jugoslovensko bankarstvo, srpsko bankarstvo, samoupravljanje, ekonomski razvoj, bankarski sektor, časopis

Rezime

U periodu od 1971. do 1980. godine, jugoslovenski bankarski sektor, kako je detaljno prikazano u Jugoslovenskom bankarstvu, igrao je važnu ulogu u ekonomskom i društvenom razvoju zemlje. Banke su bile ključne u finansiranju infrastrukturnih projekata, industrijskog rasta i društvenih inicijativa, obezbeđujući dugoročna ulaganja koja su podržavala privredu. One su finansirale različite sektore, od stanogradnje do industrijske ekspanzije, uz neprekidnu procenu opravdanosti ulaganja. Ovaj period je takođe obeležen razvojem tržišta kapitala, uz aktivno učešće banaka u emisijama obveznica, dok su građani postali značajni investitori. Jugoslovenske banke su sve više bile povezane sa međunarodnim finansijskim tokovima, uzimajući u obzir iskustva razvijenih zemalja kao što su SAD, Japan i Francuska. Ova globalna orijentacija pomogla je poboljšanju spoljne trgovine i izvoza, integrišući Jugoslaviju u globalni ekonomski sistem. Banke su takođe prihvatale inovacije, uvodeći finansijske instrumente kao što su lizing, faktoring i marketing, istovremeno unapređujući informatičke sisteme kako bi uvele tehnološki napredak u bankarsku praksu. Uprkos snažnom ekonomskom rastu, bankarski sektor se suočavao sa izazovima, uključujući probleme u raspodeli prihoda, kao i rastući nivo zaduženosti. Monetarna politika bila je fokusirana na obezbeđivanje likvidnosti kako bi se podržalo dalje kreditiranje, pozicionirajući banke kao ključne aktere u ostvarivanju ekonomskih ciljeva. Od 1981. do 1991. godine, banke su nastavile da igraju ključnu ulogu u finansiranju ulaganja, izvoza i kapitalnih dobara. Udruženje banaka Jugoslavije podsticalo je kooperativne strategije, uz prisustvo političkih ličnosti poput Milke Planinc (tadašnjeg predsednika SIV-a) na godišnjim skupštinama. Samoupravni dogovori regulisali su kamatne stope i kreditiranje, naročito za agro-industrijski sektor. Međutim, do kraja osamdesetih godina, problemi poput monetarne nestabilnosti, prilagođavanja platnog bilansa i problema sa likvidnošću postali su očigledni, što je nagovestilo ozbiljne izazove ulaskom Jugoslavije u period raspada.