Apstrakt: U radu se na osnovu arhivske građe, normativnih dokumenata, memoara i relevantne literature analiziraju način organizovanja i delokrug rada vojnog kabineta maršala Josipa Broza Tita. Ova institucija najpre je nosila naziv Kabinet vrhovnog komandanta i ministra narodne odbrane, od 1953. zvanični naziv bio je Kabinet vrhovnog komandanta oružanih snaga Jugoslavije, a od 1971. do 1982. godine korišćen je naziv Kabinet vrhovnog komandanta i saveznog sekretara za narodnu odbranu. U članku se ukazuje na veliki obim poslova koje su obavljali zaposleni u Kabinetu.

Ključne reči: Jugoslavija, Josip Broz Tito, vojni kabinet, načelnici vojnog kabineta, ađutanti, ukazi, molbe

Rezime

Struktura i delatnost Kabineta koji je bio zadužen za vođenje vojnih poslova maršala Josipa Broza Tita menjani su u skladu sa specifičnim načinom uređenja države, kao i promenama tokom procesa formiranja i razvoja socijalističke Jugoslavije. Istovremeno, zvanični naziv vojnog kabineta nekoliko puta je promenjen. Kada se uzme u obzir da je Broz tokom perioda od 1945. do 1980. zadržao funkciju vrhovnog komandanta, jedini element koji je bio zajednički u nazivu i organizaciji kabineta, bio je taj da je ova institucija služila potrebama Josipa Broza Tita kao vrhovnog komandanta. Vojni kabinet je vremenom prerastao u instituciju koja je imala veliku političku moć, obavljajući široki spektar različitih poslova. Od svog osnivanja, pa do Brozove smrti 1980. godine, funkcija Kabineta bila je strogo personalizovana i organizovana u skladu sa njegovim javnim i privatnim dužnostima. Najveći deo poslova koje je vršilo osoblje Vojnog kabineta odnosio se na vojsku. Pored upravljanja vojnim pitanjima, Kabinet je služio i kao posebna kancelarija kojoj se svaki jugoslovenski građanin mogao obratiti za rešavanje svojih problema, uključujući finansijsku i materijalnu pomoć. Vojni kabinet je vremenom postao organizovaniji i fokusiran na konkretne zadatke, dok su Brozovi zahtevi uspešno sprovođeni. U Kabinetu su službovali odabrani i sposobni pojedinci koji su radili izuzetno vredno. Šef vojnog kabineta bio je najvažniji član tog kabineta, dok su svi njegovi članovi bili iskusni oficiri sa činom generala i uspešnom vojnom karijerom na najodgovornijim dužnostima. Vremenom je značajniju ulogu dobio i ađutant, odnosno zamenik načelnika, ali je sve vreme upravo načelnik bio osoba od posebnog poverenja Josipa Broza Tita, zbog čega ga je pratio u gotovo svim aktivnostima u zemlji i inostranstvu. Nakon Brozove smrti Vojni kabinet je ponovo promenio naziv, strukturu i delokrug rada. Novi ciljevi rada Kabineta saobražavani su zahtevima novog državnog sistema na čelu sa jugoslovenskim kolektivnim predsedništvom.