Apstrakt: Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina20. veka spoljni dug je bio jedan od najvažnijih elemenata krize koja je zahvatila Jugoslaviju. U radu su opisani osnovni uzroci visokog duga, suočavanje vlasti sa tim problemom i akcija kojom je SFRJ na državnom nivou, kako bi očuvala spoljnu likvidnost, obezbedila nove kredite kod vodećih zapadnih država, MMF-a i Kuvajta 1980. godine.
Ključne reči: Jugoslavija, spoljni dug, krediti, SAD, Francuska, SR Nemačka, Velika Britanija, Međunarodni monetarni fond, Kuvajt
Rezime
Krajem sedamdesetih godina, spoljni dug je postao jedan od najvećih problema socijalističke Jugoslavije, prema čijim podacima je dostigao oko 20 milijardi dolara. Jugoslovenski vrh je postao svestan problema, prvenstveno velikog deficita u razmeni sa inostranstvom i reagovao dvojako: ekonomskim merama za smanjenje platnog deficita i novim zaduživanjem. SFRJ je od proleća 1980. vodila diplomatsku akciju za dobijanje novih kredita od razvijenih zapadnih država, MMF-a i Kuvajta. MMF je u junu 1980. prihvatio jugoslovenski zahtev da koristi sredstva Fonda u iznosu od 440 miliona dolara. Od zapadnih vlada je traženo da političkim pritiskom podstaknu svoje poslovne banke da odobre kredite NBJ, s obzirom da su već postale uzdržane prema kreditiranju Jugoslavije. Jugoslovenska taktika zasnivala se na dobijanju bilateralnih kredita na Zapadu, umesto od bloka država. Suprotno jugoslovenskoj želji, zapadne države su nastupale sinhronizovano, uz međusobna usaglašavanja i konsultacije sa MMF-om. SFRJ je uspela da bilateralne aranžmane ostvari sa Francuskom, Italijom, Austrijom i SR Nemačkom, ali ne i sa SAD-om i Britanijom, sa kojima je morala da pristane na sindicirani kredit banaka više država od 400 miliona dolara. Daleko lakše nego na Zapadu, Jugoslavija je u drugoj polovini 1980. dobila kredit u Kuvajtu od 250 miliona dolara. Posredstvom sporazuma sa zapadnim državama, MMF-om i Kuvajtom, SFRJ je 1980. očuvala spoljnu likvidnost. To je bilo samo odlaganje suštinskog bankrotstva države, sa kojim se ona već suočila 1982. i 1983. godine. Istovremeno, 1980. je bila i poslednja godina u kojoj je Jugoslavija dobila kredite bez teških uslovljavanja sa Zapada.