Apstrakt: Lik i delo pukovnika Tanasija Dinića vezuju se uglavnom za period Drugog svetskog rata kada je bio jedan od ministara u vladi Milana Nedića i istaknuti kolaboracionista. Ovaj rad nastoji da istoriografski rekonstruiše njegovo delovanje do izbijanja Drugog svetskog rata na teritoriji Kraljevine Jugoslavije. Autori su fokusirani na tri različita perioda njegovog života. Prvi deo rada predstavlja analizu njegovog ratnog puta, od upisa u Nižu školu Vojne akademije, do prvih godina po stvaranju Kraljevine SHS. Drugi segment tiče se uloge Dinića u postavljanju, razvoju i delovanju obaveštajne mreže prema Bugarskoj i Albaniji. Treći deo obuhvata period njegove političke karijere, kao poslanika u narodnoj skupštini i člana Jugoslovenske radikalne zajednice. Rad je napisan na osnovu arhivskih izvora i relevantne literature.

Ključne reči: Tanasije Dinić, Kraljevina Jugoslavija, Bugarska, Albanija, obaveštajna služba, JRZ, Kralj Aleksandar Karađorđević, Milan Stojadinović

Rezime

Tokom svoje ratne epopeje Dinić je pokazao hrabrost i jaku želju za isticanjem. Ove karakterne osobine pratiće ga i kroz dalji tok karijere. Kao glavni obaveštajac prema Bugarskoj pokazao je inicijativu, ali i smelost da se usprotivi višim instancama. Ovakvog recepta držao se i tokom kratkotrajnog delovanja u Albaniji. Objavljivanje članaka u Politici pod pseudonimom pokazuje koliko daleko je bio spreman da ide kako bi isterao svoju stvar. Verovatno članstvo u „Beloj Ruci“ i poznanstvo sa Bogoljubom Jevtićem pružili su mu priliku da napreduje, što je u velikoj meri iskoristio, postavši lični obaveštajac kralja Aleksandra Karađorđevića. Svoje političke i društvene veze koristio je i radi otpočinjanja političke karijere. Moć mimikrije koju je stekao kao obaveštajac koristio je i u tom periodu kako bi prebrodio različite izazove, menjao strane, a sve u cilju ostanka pod okriljem režima. Uprkos svim nastojanjima, kao političar nije uspevao da ostvari značajniji položaj, što je moralo da prouzrokuje frustraciju kod čoveka koji je navikao na uspehe. Možda će upravo ova frustracija biti odlučujući motivacioni faktor da tokom Drugog svetskog rata nastoji da odigra što istaknutiju ulogu u kolaboracionističkom aparatu.