Apstrakt: Članak pruža statističku i kvalitativnu analizu posledica državne intervencije u domenu stambenih odnosa, posebno primene sistema kontrolisane stanarine i rekvizicije. Fokus posmatranja pojave je na mikro-nivou stambenih odnosa u Jugoistočnoj i Istočnoj Srednjoj Evropi u periodu neposredno nakon Prvog svetskog rata. Statistička analiza se oslanja na obračun rezidualne (tj. preostale) posleratne kupovne moći predratnih stanarina, dok kvalitativna analiza nastoji da rekonstruiše svakodnevnu dinamiku međusobnih odnosa stanodavaca i podstanara, uključujući ekstremne slučajeve zastrašivanja, nasilja i ubistava.

Ključne reči: sistem kontrolisane stanarine, inflacija, Bugarska, Jugoslavija, Čehoslovačka, Poljska, međuratni period

Rezime

Članak je koncentrisan na mikro-kontekst odnosa između stanodavaca i stanara u međuratnom periodu u zemljama Jugoistočne i Istočne Srednje Evrope. Predmet analize su neposredne ekonomske posledice sistema kontrolisane stanarine (SKS) koje su se odrazile na kupovnu moć stanarina, kao i uticaj poremećenih cenovnih relacija na svakodnevne odnose između stanodavaca i podstanara. Osnovne jedinice ispitivanja su parovi zemalja koji reprezentuju odgovarajuće evropske regione: Bugarska i Jugoslavija za Jugoistočnu, a Poljska i Čehoslovačka za Istočnu Srednju Evropu. Hronološki, ovo istraživanje obuhvata period neposredno po okončanju Prvog svetskog rata, tokom koga su zabeležene najznačajnije državne intervencije u stambenim odnosima u međuratnoj Evropi. Rad je zasnovan na raspoloživim podacima iz nacionalnih statističkih publikacija iz međuratnog perioda, kao i na komparativnoj seriji podataka Međunarodnog biroa za rad iz 1924. Kvalitativna analiza svakodnevne dinamike interakcija između stanara i stanodavaca rekonstruisana je, u prvom redu, na osnovu novinskih izveštaja koje je objavljivala štampa naklonjena stavovima njihovih interesnih grupa. Državna intervencija, usmerena ka značajnom redukovanju kupovne moći koju su stanarine imale pre rata, izazivala je konstantno nezadovoljstvo među vlasnicima nepokretnosti. Produžen period trajanja vanrednih mera u stambenim odnosima dodatno je pogoršavao već narušene odnose između zakupaca i vlasnika zgrada i stanova. Nesuglasice između njih prerastale su tokom vremena u otvorene sukobe i fizička razračunavanja, a zabeleženi su i slučajevi ubistava. Kratkoročno uzev, državna intervencija u oblasti iznajmljivanja stanova je nesumnjivo ublažila socijalne nedaće i izazove koji su bili skopčani sa ratnim i neposrednim posleratnim okolnostima širom Evrope. Produžena primena ovih mera tokom dvadesetih i tridesetih godina 20. stoleća, međutim, dovodila je do anomalija, zloupotreba i odstupanja od propisanih principa politike. Kvalitativna i numerička analiza stambene politike i ilustrativni primeri predstavljeni u prethodnim odeljcima potvrđuju negativnu ocenu ekonomskih efekata primene SKS prve generacije. Taj preovlađujući stav se, dakle, odnosi i na zemlje Jugoistočne i Istočne Srednje Evrope. Ne samo što državna intervencija nije uvek bila na strani ekonomski slabih, već je dugoročno doprinosila uništavanju stambene infrastrukture i produbljivanju društvenih poremećaja na lokalnom nivou.