Apstrakt: U članku je analizirano na koji način je u javnom prostoru bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska artikulisan odnos prema zločinu u Srebrenici iz jula 1995. godine, koji je odlukama Međunarodnog suda pravde i Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju okvalifikovan kao zločin genocida. Predstavljeno je preplitanje samostalnih inicijativa i aktivnosti lokalnih zajednica na obeležavanju rata 1992–1995, sa zaključcima tri zvanična izveštaja o Srebrenici: Biroa vlade RS za odnose sa Haškim tribunalom vlade Republike Srpske (2002), Komisije za istraživanje događaja u i oko Srebrenice od 10. do 19. jula 1995. godine (2004) i Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992–1995. godine (2021).

Ključne reči: upotreba istorije, Republika Srpska, Srebrenica, mesta sećanja, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju

Rezime

U članku je analiziran proces memorijalizacije zločina u Srebrenici (iz jula 1995) u javnom prostoru bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska. Navođenjem primera preimenovanja toponima i odonima i podizanja spomenika i mesta sećanja, predstavljen je kontinuitet samostalnih inicijativa i aktivnosti lokalnih zajednica na obeležavanju rata 1992–1995. U radu je istovremeno ukazano na dinamiku promena zvaničnih tumačenja rata, od prvobitnih pokušaja prikrivanja zločina, preko perioda tokom koga je došlo do promena u procesu usklađivanja politike istorije sa presudama međunarodnih sudova MKSJ,MSP i odlukama političkih organizacija UN i EU, do odlučnog suprotstavljanja i negiranja istorijskih interpretacija koje su utemeljene na činjenicama prezentovanim u sudskim procesima. U članku su prikazani suprotstavljeni zaključci tri izveštaja o Srebrenici: Biroa vlade Republike Srpske za odnose sa Haškim tribunalom vlade Republike Srpske (2002), Komisije za istraživanje događaja u i oko Srebrenice od 10. do 19. jula 1995. godine (2004) i Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992–1995. godine (2021). Zaključeno je da je odbijanje da se zločin u Srebrenici nazove genocidom ujedinilo gotovo sve političke subjekte i najveći deo javnosti Republike Srpske u uverenju da bi priznanje termina genocid za zločin počinjen u Srebrenici, a ne jasna distinkcija u odnosu na ratno rukovodstvo RS, označilo uvod u gubitak suverenosti tog bosanskohercegovačkog entiteta.