Apstrakt: U ovom radu analizirani su efekti politike lekova na funkcionalno razdvajanje apotekarskog i drogerijskog poslovanja, od početka 19. veka, pa do Drugog svetskog rata. Dugotrajni spor između farmaceuta i drogerista oko kontrole i prometa lekova i otrova bio je inspirisan borbom za očuvanje ličnih i profesionalnih interesa u snabdevanju lekovima. Pitanje državne kontrole pokrenulo je složene mehanizme koji su istakli profesionalnu ulogu farmaceuta kao nosilaca apotekarske usluge i drogerista kao trgovaca lekovima na veliko.
Ključne reči: veledrogerije, drogerije na malo, istorija farmacije, politika lekova, lekovi, otrovi, zakonodavstvo, javno zdravlje
Rezime
Promena uloge drogerija u Srbiji na prelazu iz 19. u 20. vek svedoči o nastojanjima zdravstvenih vlasti da ustanove i sprovedu ciljeve politike lekova. Iako su bile projektovane prevashodno za snabdevanje apoteka lekovima, drogerije su tokom 19. veka bile uključene u direktno snabdevanje građana Srbije lekovima. Međutim, pojedini zakoni počeli suda ograničavaju rad drogerija od 1904. godine. Analizirajući regulativne, društvene i istorijske faktore na teritoriji Srbije, pokušali smo objasniti na koji način je došlo do promena uloga i funkcija drogerija i apoteka i eventualno skicirati okvire kasnije politike lekova u zdravstvenom sistemu Srbije. Propisi koji se odnose na čuvanje i promet lekova, narkotika i otrova, doneti nakon osnivanja Kraljevine SHS/Jugoslavije, doprineli su unapređenju zdravstvene bezbednosti stanovništva. Ovim propisima istaknuta je razlika u poslovanju drogerija i apoteka i prava svakog entiteta da prodaje određene lekove i otrove. Pravilnikom o prometu i kontroli narkotičkih droga i otrova izmenjena je dotadašnja praksa da drogerije drže i prodaju širok asortiman medicinskih proizvoda. Uporedna analiza tri grupe otrova definisanih Pravilnikom o prometu i kontroli narkotičkih droga i otrova (1930) i Uredbom o prometu i kontroli otrova (1932) dokumentuje na koji način je uspostavljena distinkcija u poslovanju apoteka, veledrogerija i drogerija na malo. Ovo je za posledicu imalo potpuno odvajanje delokruga rada, zbog čega su drogerije dobile značajnu ulogu samo u snabdevanju.