Apstrakt: U članku se rekonstruiše tok događaja koji su doveli do streljanja 21 srpskog vojnika kojim je komandovao pukovnik Aleksandar Stojšić. Istraživanje je utemeljeno na memoarskoj građi i sećanjima savremenika, a sve usled oskudnog pominjanja ove teme u internoj vojnoj prepisci. Ovaj događaj bez presedana pokazao je da je nova forma ratnog nasilja prožela i srpsku vojsku. Pored pitanja dezertiranja, prinude i kažnjavanja unutar vojnih snaga, ovaj članak takođe istražuje koncepte suvereniteta i građanskih prava u vreme najtežih vojnih napora, kakvi su viđeni tokom Albanske golgote. Naime, brojni srpski vojnici koji su napustili svoje jedinice krajem 1915. godine pravdali su svoj čin izjavom da ih vojna zakletva više ne obavezuje, jer je Srbija „napuštena“ ili „propala“. To je primoralo vojne vlasti da pokušaju da povrate svoj uzdrmani autoritet „pregovarajući o disciplini“ sa svojim vojnicima, u sasvim novim okolnostima.

Ključne reči: dezerteri, Srbija, Veliki rat, pukovnik Aleksandar K. Stojšić, vojni sud 

Rezime

Članak se bavi sasvim zanemarenom i gotovo nepoznatom temom egzekucije 21 srpskog vojnika koja se dogodila 25. decembra 1915. kod Plavskog jezera. Streljani vojnici pripadali su Plavskom odredu, pretežno XVII puku I poziva. Usled oskudnog pominjanja ove teme u prepisci i dokumentaciji vojnih jedinica, članak je napisan najvećim delom na osnovu sećanja i utisaka savremenika. Korišćena su objavljena dela Stanislava Krakova, Dimitrija Ljotića i dnevnik solunca Živojina Lazića. Ovako specifičan fokus na anegdotske izvore otvara posebna pitanja vezana za usmena svedočenja, njihovu verodostojnost i ukupni kredibilitet. Ovaj rad rekonstruiše i ono što je prethodilo streljanju, poput pokušaja bekstva vojnika i kasnijeg rada vojnog suda. Članak se bavi i širim fenomenom dezertiranja tokom „Albanske golgote“ kao i reagovanjem državnih vlasti na masovnost ove pojave. Egzekucija od 25. decembra 1915. tumači se kao kriza srpske vojske i države, izazvana dugotrajnim ekstremnim ratnim naporima. Nezakonito streljanje srpskih vojnika svedoči o pojavi nove forme nasilja koje se ovoga puta odvija unutar jedne vojske. Rad ukazuje i na činjenicu da je veliko povlačenje iz 1915. godine dovelo u pitanje tadašnju definiciju suvereniteta, kao i razumevanje sopstvenih prava od strane državljana Kraljevine Srbije.