Apstrakt: Rad se bavi jednom od najvećih, mada javnosti nepoznatih finansijskih afera u Srbiji između dva svetska rata, u čijoj pozadini je stajao sam vrh tadašnjeg političkog establišmenta. Ovim istraživanjem se želi pružiti doprinos dosadašnjim nastojanjima da se empirijski dokaže kako je funkcionisala krupna korupcija, odnosno kako se vršila plutokratizacija političkih elita u Kraljevini Jugoslaviji. Kroz analizu načina osnivanja i rada banaka i preduzeća koji su sačinjavali veliki konzorcijum nazvan koncern Dragiše Matejića, u radu će biti objašnjeni mehanizmi do sada neistraženih finansijskih malverzacija. Članak prikazuje kako su najviši državni funkcioneri svesno kršili zakone i zataškavali malverzacije, kao i do koje mere su u poslovnom svetu vladali principi nepotizma i kronizma.

Ključne reči: plutokratija, finansijska afera, korupcija, Narodna banka KJ, Vojislav Marinković, Aleksandar I Karađorđević

Rezime

U najširem, tema ovog rada je ratno profiterstvo i njegova kasnija legitimizacija kroz određene ekonomske i političke forme korupcije. Međutim, zahvaljujući bogatoj arhivskoj građi, prvi put smo u mogućnosti da pratimo sve faze plutokratizacije dela srpske političke elite, i to kroz osnivanje i rad jednog bankarsko-industrijskog koncerna, nastalog na milionskom profitu koji su pojedini srpski političari i trgovci stekli u takozvanoj sivoj zoni, u vreme proglašenja primirja tokom Prvog svetskog rata. U pitanju su ličnosti veoma bliske kralju Aleksandru Karađorđeviću, od kojih su neki u javnosti bili predstavljani kao kraljevi poslovni partneri, a drugi kao njegovi bliski prijatelji. Dokumenta nedvosmisleno ukazuju da za ovu grupu privrednika i političara, predvođenih jednim od čelnika Demokratske stranke, Vojislavom Marinkovićem, zakoni i propisi države nisu važili. Prostor za poslovne kombinatorike bio je gotovo neograničen, što dokazuje i činjenica da je ova grupa bila dovoljno moćna da svog predstavnika dovede na mesto guvernera Narodne banke KJ, koja je između dva svetska rata bila centar kreditiranja srpske privrede. Ipak, neprofesionalno upravljanje konzorcijumom i milionske pozajmice koje su većinom nenamenski trošene, izazvali su nezadovoljstvo onih dvorskih političara i privrednika koji su uživali mnogo manje privilegija. Pokazalo se da je od sukoba koji se iza kulisa vodio između dve finansijsko-političke frakcije, najveću štetu na kraju pretrpelo srpsko društvo u celini.