Apstrakt: U radu se razmatraju dve do sada nepoznate britanske misije na teritoriji Srbije, realizovane između decembra 1944. i juna 1945. godine. Cilj obe misije bila je zaštita britanskih interesa kroz sagledavanje stanja u rudarskom kompleksu Trepča, na prostoru Kosova i Metohije, nakon završetka ratnih operacija. Rudnik olova i cinka Trepča bio je u većinskom vlasništvu britanske kompanije Trepča majns limited na čijem se čelu nalazio britanski rudarski magnat ser Alfred Čester Biti. Misije svedoče o značaju koji je taj rudnik imao za savezničke ratne napore (povećana potreba za rudom olova), ali i o načinu na koji su se nove, komunističke vlasti u Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji postavile prema zatečenom stranom kapitalu u zemlji. Dokumenti koji su korišćeni u radu pretežno se čuvaju u Nacionalnom arhivu Velike Britanije u Londonu (TNA).

Ključne reči: Trepča, Vilijam Bejli, Josip Broz Tito, Čester Biti, Jugoslavija, Kosovo i Metohija

Rezime

Prvi pokušaj opservacije rudarskog kompleksa Trepča predvodio je šef ekonomskog odeljenja savezničke misije Velike Britanije u Sofiji, pukovnik Vilijam Bejli, koji je, kao istaknuti pripadnik britanske tajne službe SOE, najveći deo rata (1942–1944) proveo na čelu ili savetničkom mestu britanske vojne savezničke misije pri JVuO, u štabu đenerala Dragoljuba Mihailovića. Opširan izveštaj o toj misiji, koji nosi oznaku najvišeg stepena tajnosti, baca novo svetlo na prilike u Nišu i okolini u danima po oslobođenju 1944, kao i na ponašanje visokih partizanskih oficira.

Britanski vojno-diplomatski predstavnici u Beogradu nastaviće da se interesuju za ovo pitanje, pa će lično Josip Broz Tito u januaru 1945. godine odobriti posetu nove britanske misije, ali će ta poseta biti realizovana tek u junu. U izveštaju o poseti rudnicima Trepčai Zletovo (u Makedoniji), britanski inženjer Džekson analizirao je zatečeno stanje i izvestio o stepenu eksploatacije i o oštećenjima nastalim tokom rata, ukazujući da je obnovljena proizvodnja u celosti namenjena ratnim potrebama SSSR-a.