Apstrakt: Članak se bavi analizom događaja proisteklih iz potrebe Bugarske da preko Jugoslavije izvozi robu u zemlje SEV-a i EEZ-a i da tako poboljša svoj trgovinski bilans. Rad analizira kako je bugarska strana gradila politiku pritiska prema Jugoslaviji, ne bi li time ostvarila svoj cilj – izgradnju deonice međunarodnog puta i internacionalizaciju problema. Bugarska je postepeno vršila pritisak na Jugoslaviju kako bi se put izgradio prema savremenim potrebama međunarodnog drumskog i teretnog saobraćaja, od kojeg je Bugarska imala najviše koristi. Međutim, jugoslovenska strana je uspela da tokom pregovora preuzme inicijativu i obezbedi povoljne uslove izgradnje deonice međunarodnog puta.

Ključne reči: put Niš–Dimitrovgrad, Vasilije Dragović, Ivan Vinarov, Marin Cetinić, Jugoslavija, Bugarska

Rezime

Članak analizira bugarski pokušaj rešavanja čisto ekonomskog problema s Jugoslavijom, u trenutku kada bilateralni odnosi dve zemlje nisu bili dobri. Međutim, uprkos direktivama iz Moskve, Bugarska je zbog stanja svoje ekonomije morala da bude pragmatična. Ubrzana modernizacija bugarske privrede zahtevala je sve veći izvoz u zemlje EEZ-a i SEV-a. Tranzit bugarske robe kroz Jugoslaviju bio je akutni problem, a put kroz Jugoslaviju bio je značajno kraći i brži nego onaj kroz Rumuniju. Internacionalizacijom spornog pitanja, učešćem u kreditiranju izgradnje deonice Niš–Dimitrovgrad i serijom pregovora s jugoslovenskom delegacijom, Bugarska je uspela da natera Jugoslaviju na promenu prioriteta koji je pomenuti put do tada imao, kao i na završetak radova na deonici. Jugoslovenski funkcioneri su se pokazali kao vrlo umešni u rešavanju novonastalog problema, te su na kraju pregovora preuzeli inicijativu koja je rezultirala modernim kolovozom na relaciji Niš–Dimitrovgrad i obilaznicama oko Pirota i Niša.