Apstrakt: Tema ovog članka, uglavnom zasnovanog na materijalima Vojnog arhiva i Istorijskog arhiva Beograda, jeste analiza privatnog i svakodnevnog života pripadnika Srpske državne straže. Kao i u drugim sličnim formacijama, život njenih pripadnika bio je strogo uslovljen njenim karakterom, što je značilo da je privatnost u velikoj meri bila pod kontrolom pretpostavljenih starešina i same Komande. To je dodatno došlo do izražaja u uslovima okupacije, kada su i okupacione vlasti igrale značajnu ulogu u kontroli celokupnog delovanja stražara.

Ključne reči: Srbija, Drugi svetski rat, Srpska državna straža, nacistička okupacija, privatnost, svakodnevni život, disciplina, kazne

Vojna svakodnevica, za razliku od civilne, ima specifičnu dinamiku u ratnim okupacionim uslovima. To je bio slučaj i sa najbrojnijom kolaboracionističkom vojnom formacijom u okupiranoj Srbiji u Drugom svetskom ratu ‒ Srpskom državnom stražom (SDS), osnovanom februara 1942. Nedostatak dnevnika i memoara pripadnika SDS nadoknađen je personalnim dosijeima, ali je izostao uvid u lični doživljaj službe, kao i načine na koje su prevazilazili strah za sopstveni život i život porodice, vodili računa o zdravlju i sl. Pripadnici SDS su zvanično, kao organi vlasti, brinuli o održavanju javne bezbednosti u Srbiji pod nemačkom okupacijom. Neki stražari su služili u ruralnim sredinama, drugi u urbanim sredinama ili na granici. Međutim, često su imali problem sa lošom fizičkom spremom, radnom i moralnom disciplinom, odnosom prema stanovništvu, a njihova borbena vrednost je uglavnom bila niska. Radi stimulacije i zbog opasnosti posla, njihov materijalni status, rešen kroz plate, bio je samo u prvim mesecima znatno viši nego kod drugih državnih činovnika. Većina pripadnika SDS bila je kasarnirana, ali oni koji su bili oženjeni živeli su van kasarne sa svojim porodicama. Njihova plata nije bila ni približno dovoljna za osnovne potrebe. Posebna pažnja pridavana je kontroli privatnog života pripadnika Državne straže, od kojih se zahtevalo da budu neoženjeni i bez dece. Međutim, vlast je pod pritiskom realnosti zanemarila taj uslov, ali je zato pokušavala da utiče na izbor supružnika kod neoženjenih pripadnika, koji su morali da od nadređenih dobiju dozvolu za brak. Vlast je preko zabrana i kazni kontrolisala i telo pripadnika, posebno ličnu higijenu, telesna uživanja (seksualne nagone i alkohol), kao i vrlo oskudne oblike zabave i dokolice. Treba reći da je vlast ovim oblicima ispoljavanja moći nastavila predratnu politiku mešanja u privatni život svojih vojnih i policijskih službenika. Da zaključimo, iako je život pripadnika SDS bio težak, oni zbog nedostatka resursa nisu uspevali da budu glavna snaga među kolaboracionistima za održavanje bezbednosti.