Apstrakt: Članak se bavi pitanjem neformalnih praksi u Jugoslaviji na primerima trgovine sa Italijom krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Predmet analize je reeksportna aktivnost jugoslovenskih preduzeća, kao i razne druge neformalne i ilegalne prakse koje su preduzeća koristila za bolji plasman svoje robe, bez obzira da li je država prećutno podržavala te aktivnosti ili se borila protiv njih. Istraživanje je zasnovano na dokumentima Arhiva Jugoslavije, periodici i relevantnoj literaturi.

Ključne reči: socijalistička Jugoslavija, Italija, trgovinski odnosi, neformalne prakse, korupcija, reeksport

Jugoslavija i Italija su tokom šezdesetih i sedamdesetih godina imale veliki obim trgovinske razmene, a istovremeno su spadale među evropske zemlje sa povećanim stepenom korupcije i neformalnih aktivnosti, što je značilo pojavu većeg broja neformalnih praksi u njihovim trgovinskim odnosima. Ponekad su ove neformalne aktivnosti bile sprovođene uz podršku države, a ponekad u suprotnosti ili u sukobu sa njom. Po značaju se izdvaja reeksport kao praksa koja je često dovodila do problema u odnosima sa Italijom i Evropskom ekonomskom zajednicom. Jugoslovenska preduzeća koristila su položaj Jugoslavije kao članice Pokreta nesvrstanih, smeštene između dva bloka, povezujući ova tri tržišta sklapanjem profitabilnih reeksportnih poslova. Odnos jugoslovenskih vlasti prema reeksportu bio je složen i menjao se tokom vremena i u odnosu na nivo vlasti (republički i savezni organi, predsednik, savezna skupština). Reeksportna preduzeća imala su značajan uticaj u Jugoslaviji zbog obima poslova i profita koji su ostvarivala. Osim reeksporta, i druge trgovinske manipulacije robom bile su česte na granici, prvenstveno da bi se izbeglo plaćanje visokih italijanskih prelevmana na pojedine kategorije jugoslovenske robe. Ove vrste manipulacija prevashodno su inicirali italijanski uvoznici, a prihvatali jugoslovenski izvoznici profitirajući na račun italijanske države. Krijumčarenje je takođe bilo česta pojava, a najčešće je organizovano u saradnji jugoslovenskih i italijanskih kriminalnih grupa, ili, u manjem obimu, od strane jugoslovenskih građana. Neformalne prakse, iako su povremeno pomagale funkcionisanje trgovine između dve zemlje i na kratak rok poboljšavale ekonomsku situaciju pojedinaca ili pojedinih preduzeća, na duže staze su predstavljale smetnju za razvoj trgovinskih odnosa između dve države na zdravim osnovama i ometale razvoj jugoslovenske (i italijanske) ekonomije u konkurentnog partnera na međunarodnom tržištu.