Apstrakt: Ovaj članak istražuje ulogu preduzimljivih stranih studenata u zapletenim neformalnim mrežama tzv. druge ekonomije u Rumuniji tokom 1980-ih, tako što preispituje nedovoljno istraženi deo distributivnog lanca, snabdevanje nedostajućom ili deficitarnom robom, što je dodatno ojačalo crno tržište. Analizom mreže koja je pratila neverovatne veze, prilikom usredsređivanja na međunarodne sajmove kao potencijalne prilike u kojima će se neformalne veze verovatno najpre ostvariti identifikovan je potpuno neočekivan kanal.  Studija slučaja predstavlja drugu ekonomiju kao transnacionalno mesto gde se različiti akteri takmiče u stvaranju čvrste/ konvertibilne valute. 

Ključne reči: transnacionalne mreže, komunizam, prekogranični tokovi, ekonomija nestašice, druga ekonomija

Kao korisnici dinamične politike socijalističke Rumunije, koja je nastojala da otvori svetu svoje prestižno visoko obrazovanje, strani studenti upisani na univerzitete širom zemlje su se tokom 1980-ih godina, baš kao i većina rumunskog stanovništva, suočavali sa izglednim nestašicama i deficitom robe. Međutim, s obzirom na status stranaca, oni su imali pristup zapadnim proizvodima nedostupnim većini lokalnog stanovništva, jer su deficitarnu robu mogli da kupuju u naročitim prodavnicama koje su je prodavale isključivo za čvrstu/konvertibilnu valutu. Preduzimljivi studenti su dalje preprodavali robu za kojom je vladala velika potražnja na crnom tržištu. U radu se predlaže metodološki okvir inspirisan analizom mreže, pri čemu se istraživanje usredsređuje na aktere neformalnih mreža druge ekonomije, preispitujući metode pomoću kojih su se inostrani preduzimljivi studenti snabdevali robom koju su potom preprodavali. Trgovački sajmovi koje je organizovala kompanija „Peter Justesen“, dansko bescarinsko preduzeće za snabdevanje diplomata, potvrdili su da je tokom perioda 1985–1987. ova vrsta događaja bila potencijalna prilika za uspostavu prvih neformalnih komercijalnih/trgovinskih veza. Tokom 1987. kupovinu su obavljali ne samo članovi diplomatskih misija već i strani studenti iz svih univerzitetskih centara, koji su, štaviše, pomagali da se isporučuju narudžbine rezervisane isključivo za nosioce diplomatskih pasoša. Problematično učešće stranih studenata u komercijalnim transakcijama izložbe „Peter Justesen“ iz 1987. godine uokviruje komunističku drugu ekonomiju kao transnacionalno mesto, otkrivajući daleko složeniju sliku od savremenih narativa o ovoj temi.