Jovan Čavoški

Za jedan pravedniji svet: Jugoslavija, nesvrstani i borba za „Novi međunarodni ekonomski poredak“ (1973–1976)

Apstrakt: Ovaj članak, oslanjajući se pre svega na dokumenta iz arhiva u Srbiji, Indiji, SAD-u i Britaniji, kao i na relevantnu domaću i stranu literaturu, nastoji da prikaže poreklo, tok i rezultate borbe Jugoslavije i Pokreta nesvrstanih za „Novi međunarodni ekonomski poredak“ tokom 70-ih godina 20. veka, što je bio prvi sistemski pokušaj da se korenito izmeni karakter i struktura svetskog ekonomskog sistema, ali u korist zemalja u razvoju, koje su postajale sve značajniji međunarodni činioci. 

Ključne reči: novi svetski ekonomski poredak, Jugoslavija, Pokret nesvrstanih, zemlje u razvoju, razvijene zemlje, Sever–Jug, ekonomski razvoj

Rezime: Ekonomska dimenzija globalne nesvrstanosti uvek je bila prisutna u razmišljanjima nesvrstanih lidera još od samih početaka njihove međunarodne borbe tokom 50-ih. Međutim, usled intenzivnog međublokovskog sukoba koji je obeležio prve dve decenije Hladnog rata, bezbednosna pitanja su uglavnom dominirala nesvrstanom agendom. Uprkos ovim dominantnim tendencijama, socijalistička Jugoslavija i njen lider Josip Broz Tito bili su među prvima koji su rano shvatili da je bez društveno-ekonomskog razvoja i potonjeg blagostanja bilo nemoguće za nesvrstane zemlje da igraju bilo kakvu značajniju ulogu u svetskim poslovima u budućnosti. Pošto se nesvrstana grupa izvukla iz sistemske krize krajem 60-ih, a koju je naporedo pratio uspon detanta supersila koji je bio prvenstveno obeležen blokovskom saradnjom i prilagođavanjem, kao i sveopštim popuštanjem napetosti, istorijski momenat je uveliko sazreo da društveno-ekonomska agenda nesvrstanosti odnese prevagu i postane glavno usmerenje novoosnovanog Pokreta nesvrstanih.  Koristeći posledice naftnog embarga OPEK-a krajem 1973. godine, Pokret je proglasio svetu svoju novu globalnu inicijativu, tzv.  „Novi međunarodni ekonomski poredak“ (NMEP). Ovaj koncept trebalo je da podstakne prekomponovanje celokupnog svetskog ekonomskog i finansijskog sistema na osnovu principa pravde i jednakosti, prvenstveno delujući u interesu zemalja u razvoju, tako istovremeno utičući i na političke promene. Štaviše, ovo je bio najozbiljniji sistemski izazov koji je pokrenuo Treći svet protiv zapadne hegemonije tih decenija, izazov koji je zatresao same temelje hladnoratovskog poretka, sve više utičući na blagostanje globalnog Severa. Suština celokupnog ovog koncepta svodila se na uvođenje nove trgovinske prakse, nacionalizaciju strateških sirovina, razvoj trgovine Jug–Jug, pojačani protekcionizam, kao i uspostavljanje novih finansijskih institucija, naporedo sa postojećim, sve u cilju da najsiromašniji članovi međunarodne zajednice dobiju snažnu polugu pritiska kako bi poboljšali svoj položaj i stali rame uz rame sa najbogatijima. U svim ovim aktivnostima, Jugoslavija je odigrala ključnu ulogu, zajedno sa još nekim zemljama, pre svega sa Alžirom. U trenutku dok je Zapad bio iznenađen ovakvom diplomatskom ofanzivom, Pokret nesvrstanih je postizao rezultate u nizu važnih oblasti, ali čim su zapadne sile ponovo učvrstile svoj položaj, istovremeno utičući na jedinstvo bogatih i siromašnih članica  Pokreta, NMEP je izgubio svoj zamajac i konačno se završio neuspehom. Bez obzira na to, uprkos negativnim pojavama, NMEP je bio vesnik novih vetrova nezavisnosti i emancipacije Trećeg sveta koji nastavljaju da pokreću politiku tog dela sveta sve do naših dana.