Bojan Simić

Socijalistička Jugoslavija i države Južne Amerike (1946–1950) – uspostavljanje diplomatskih i ekonomskih odnosa

Apstrakt: U radu se na osnovu neobjavljene arhivske građe, publikovanih izvora i relevantne literature analiziraju odnosi FNR Jugoslavije i zemalja Južne Amerike u prvim godinama nakon Drugog svetskog rata. Za početnu godinu istraživanja uzeta je 1946, kada je Jugoslavija obnovila i ponovo uspostavila diplomatske odnose sa najvažnijim državama južnoameričkog kontinenta, a kao  krajnja granica odabrana je 1950. – godina potpisivanja trgovinskih ugovora sa Brazilom, Urugvajem, Paragvajem i Peruom, vrhunca trgovinske razmene sa Argentinom i ponovnog uspostavljanja prekinutih diplomatskih odnosa sa Čileom.

Ključne reči: Jugoslavija, Južna Amerika, diplomatija, ekonomski odnosi, Hladni rat

Rezime: Nakon konsolidacije vlasti u zemlji po završetku Drugog svetskog rata i regulisanja odnosa sa velikim silama i evropskim zemljama, diplomatija FNRJ potražila je međunarodno priznanje i na drugim kontinentima. U tu svrhu na prostor Južne Amerike sredinom 1946. krenuo je general LJubo Ilić kao izvanredni poslanik i opunomoćeni ministar. Do kraja 1946. uspostavljeni su diplomatski odnosi sa tri najvažnije države kontinenta: Brazilom, Argentinom i Čileom. Radilo se o zemljama u kojima je pre rata poslanstva imala i Kraljevina Jugoslavija. Sa većinom ostalih država južnoameričkog kontinenta odnosi su uspostavljeni početkom pedesetih godina. Pored toga, desio se i jedan obrnuti proces: sa Čileom je došlo do prekida diplomatskih odnosa oktobra 1947. Naime, čileanski predsednik optužio je jugoslovenskog otpravnika poslova Andreja Cunju i Dalibora Jakašu, savetnika poslanstva FNRJ u Buenos Ajresu, za aktivnosti protiv ustavnog poretka i privrede Čilea.  Diplomate su proterane iz zemlje a vlada FNRJ je reagovala prekidom diplomatskih odnosa. Glavni razlog prekida diplomatskih odnosa Čilea i Jugoslavije bila je unutrašnjopolitička situacija sa kojom su se u jesen 1947. suočili predsednik Gonzales Videla i vlada, ali je bio prisutan i delimičan uticaj SAD-a, kao i revolucionarne aktivnosti nekih jugoslovenskih diplomata i iseljenika.  Jugoslavija je u Južnoj Americi imala i svoje ekonomske interese, koje je pokušavala da ostvari preko svojih poslanstava i trgovačkih misija koje je slala u zemlje kontinenta. Prvi trgovinski ugovor potpisan je sa Argentinom juna 1948, a tokom 1950. to je učinjeno sa čitavim nizom zemalja: Urugvajem, Paragvajem, Brazilom i Peruom. Ti ugovori doveli su do sistematizacije međusobne trgovine i njenog uspona pa je 1950. Argentina bila peti izvozni a šesti uvozni partner FNRJ. Nakon toga primat preuzima Brazil. Jugoslavija je iz zemalja Južne Amerike najviše uvozila kožu, vunu, pamuk, kakao i kafu, dok je izvozila cement, drvo, hmelj i hemijske proizvode.