Todor Kuljić
Samoviđenje angažmana – jedan segment autobiografije kao istorijskog izvora
Apstrakt: Angažman je važna komponenta autobiografije kao istorijskog izvora. Kako se sećamo onoga što jesmo zavisi i od toga kako se sećamo šta smo kao intelektualci činili. Razmotrena je idejna i moralna strana angažmana, promena sadržaja angažmana nakon sloma socijalizma i izneta kritika konverzije intelektualaca. Prilog je i samorefleksivni pokušaj piščevog viđenja sopstvenog profesionalnog angažmana u naučnim i publicističkim radovima i praktičnoj aktivnosti. Samorefleksivna svest o angažmanu ne robuje korektnim hegemonim pojmovima koji pretvaraju autentičnu u društvenoprihvatljivu prošlost.
Ključne reči: angažman, autobiografija, samorefleksija, konverzija
Rezime: Angažman je važna komponenta autobiografije kao istorijskog izvora. U radu je razmotrena idejna i moralna strana angažmana, promena njegovog sadržaja nakon sloma socijalizma i izneta kritika konverzije intelektualaca. U autobiografiji se angažman ne rekonstruiše samo golim izborom svetlih dešavanja iz prošlosti nego i pojmovima kojima se ista prošlost vrednuje i objašnjava. Rad na autentičnoj prošlosti i na autentičnom angažmanu traži čuvanje i autentičnih pojmova prošlosti. Nužna je kritičnost prema hegemonoj kognitivnoj i vrednosnoj shemi koja utiče na izbor važnih sadržaja u autobiografskom sećanju. Drugim rečima, treba razlikovati autentičnu od korektne vlastite prošlosti. Ovaj prilog je i samorefleksivni pokušaj piščevog samoviđenja profesionalnog angažmana u naučnim i publicističkim radovima i praktičnoj aktivnosti. Autor navodi da se ponašao kao sistemsko-teorijski uzbunjivač ne podstičući delanje u skladu sa vanvremenom vrlinom niti sa dogovorenom procedurom, nego sa socijalnom pravdom i građanskom jednakošću. Nije branio ustavni ni nacionalni, već socijalno-građanski emancipatorski patriotizam. Vezan za klasu, ali ne organski, osećao se dužnim da stručno govori kritički o moći po pozivu, a ne kao organizovani partijski aktivista. Ali nije bio ni slobodnolebdeći intelektualac, nego kritičar kapitalizma i nacionalizma, a ne totalitarizma ni mondijalizma. U osvrtu na vlastiti angažman pisac se trudio da bude objektivan prema vlastitim očekivanjima i prema vlastitom iskustvu.