Aleksandar V. Miletić
Jugoslovenski komunisti i norveški laburisti 1951–1956.
Apstrakt: Tema ovog rada je saradnja jugoslovenskih komunista i Radničke (laburističke) partije Norveške u prvoj polovini 50-ih godina 20. veka, u periodu koji je jugoslovensku spoljnu politiku obeležio burnim događajima, od krajnje zategnutosti do normalizacije odnosa sa Istočnim blokom i SSSR-om i početka formiranja nove politike vanblokovske neutralnosti. Istraživanje je sprovedeno u najvećoj meri na osnovu neobjavljenih izvora (arhivskih dokumenata) jugoslovenske provenijencije i adekvatne naučne literature.
Ključne reči: jugoslovenski komunisti, norveški laburisti, Jugoslavija, Norveška, Skandinavija, Hladni rat, spoljna politika
Rezime: Jugoslaviju i Norvešku, u evropskim okvirima dve udaljene zemlje, posle Drugog svetskog rata, a posebno nakon jugoslovensko-sovjetskog sukoba 1948, spojili su geostrateški interesi. NJih su definisali geografska blizina skandinavskih zemalja SSSR-u i tadašnji odnosi Jugoslavije i Moskve, koji su između 1951. i 1956. prešli putanju od zategnutosti do normalizacije. Saradnja jugoslovenskih komunista i Laburističke partije Norveške (LPN) u tom periodu značila je i saradnju dveju zemalja, pošto su i jedni i drugi, svako na svoj način, držali vlast u svojim državama. Počev od 1951. odnosi jugoslovenskih komunista i norveških laburista permanentno su napredovali, za razliku od saradnje sa mnogim drugim zapadnoevropskim socijalistima, koji su, u zavisnosti od promena jugoslovenske politike, menjali i svoj odnos prema Jugoslaviji. Početkom saradnje KPJ i Laburističke partije Norveške može se smatrati poseta prve visoke delegacije norveških laburista Jugoslaviji, oktobra 1951. Narednih godina saradnja je napredovala i intenzivirana je posle Staljinove smrti i početka normalizacije odnosa između Jugoslavije i SSSR-a. Tako ni pojedini nesporazumi („slučaj Đilas“) nisu bitnije uticali na slabljenje ovih odnosa. Poseta delegacije SSRNJ Norveškoj, oktobra 1954, značila je potvrdu dobre saradnje. U naredne dve godine dinamika odnosa održavana je preko redovnih veza jugoslovenskih diplomatskih predstavnika u Oslu i predstavnika LPN-a, kao i putem uzvratnih poseta u 1955. i 1956. sa pratećim norveško-jugoslovenskim „socijalističkim konferencijama“ na kojima su detaljno analizirana međusobna iskustva u društvenom razvoju i razmatrana aktuelna spoljnopolitička pitanja. Razlika između norveških laburista i jugoslovenskih komunista, pogotovu u ideološkom pogledu, nije bila mala, ali nije predstavljala ni prepreku za saradnju i prepoznavanje zajedničkih interesa u hladnoratovskom svetu sukobljenih blokova.